1905. године почео је први руски раднички штрајк са покретом либералне опозиције. Претходно су порази у руско-јапанском рату окренули јавно мњење против власти. Током недељу дана почетком јануара 120 000 радника у Санкт Петербургу започело је штрајк. 9. јануара 100 000 људи окупило се на тргу испред Зимског дворца носећи у рукама иконе и царске портрете. Али царска војска је отворила ватру на штрајкаче, убивши 130 и ранивши неколико стотина људи. Овај судбоносни дан познат је као „крвава недеља”.
Као реакција на овај масакр на демонстрације је само током јануара изашло преко 400 000 људи свих друштвених класа. Широм земље су основани синдикати, као и унија за женску равноправност. На оштру реакцију цара одговор је био генерални штрајк у септембру. До октобра железница у целој земљи практично је престала да функционише. У то време царски саветници су наговарали Николаја да прави уступке, прибојавајући се да би могао да изгуби власт.
30. октобра (17. октобра по старом календару) Николај II је издао Октобарски манифест којим је гарантовао грађанске слободе и основао државну Думу.