Руско и Отоманско царство су се вековима борили око стратешких интереса на Балкану и Кавказу. Два царства пред пропашћу већ су се сукобила 1856. и 1877. године око старог проблема Русије: изласка на Средоземно море за Црноморску флоту.
Ова затегнутост је достигла врхунац 1914. године, а ситуација је само погоршана руском подршком словенским националним покретима на територијама које су биле у отоманској сфери интереса, као што је Србија.
Русија је већ била уплетена у конфликт против Немачке и Аустроугарске. Француски и британски савезници су наговорили цара Николаја II да покуша анексију Константинопоља, како би снаге Антанте имале бољу контролу над Медитераном.
Иако је руска кампања у Првом светском рату генерално била велики неуспех, неке од највећих победа руска војска је извојевала управо у борби против Турака. До 1916. године руска војска је стигла све до Ерзинџана, града који се налази дубоко на територији данашње Турске.
Конфликт је окончан после Брест-Литовског мира, када је Русија изашла из Првог светског рата. Међутим, Јерменија и Азербејџан, непријатељи Отоманског царства у региону, одлучили су се да се прикључе СССР-у како би се заштитили од турске инвазије.