1. Бункери испод небодера у случају нуклеарног рата
Сергеј Фомин / Global Look Press
Успомене на Други светски рат су још биле свеже, а Хладни рат у пуном јеку. Зато сваки Стаљинов небодер има бункер као заштиту у случају ненаданог напада. Прича се и да је бункер испод Министарства спољних послова опремљен као командни штаб. Бункер испод „стаљинке“ на Кудринском тргу је доступан такозваним дигерима (копачима), авантуристима који трагају за тајнама подземља.
2. Један небодер је намерно нагнут под благим углом
Legion Media
Небодер поред метро станице Красније Ворота је један од најризичнијих подухвата совјетске архитектуре. Истовремено са зградом се градила и метро станица, па је ослобођено много подземне воде. Да би се наставило са подизањем небодера, ижењери су одлучили да заледе ту воду, али тако је дошло и до благог подизања земљишта. Затим су морали да предвиде опадање тла када се лед истопи, а у међувремену зграду подигли под благим углом. Када су сви радови били завршени, она је једноставно стала у правилну позицију.
3. Московљанке имају сестре у главним градовима Источне Европе
Reuters
Као знак добре воље Стаљин је одобрио подизање сличним небодера у главним градовима других совјетских република и Варшавског блока. Клонови московских сестара се могу наћи у Варшави (Палата културе и науке), Прагу (Хотел Интернационал), Букурешту (Дом штампе), Кијеву (Хотел Украјина).
4. После Стаљинове смерти власти су забраниле оригинални архитектонски стил који носи његово име
Legion Media
Ове зграде припадају уникалном артхитектонском стилу познатом како Стаљински ампир или совјетски монументални класицизам, који је црпео инспирацију из америчких небодера. Све су зграде подједнако величанствене и луксузне. После Стаљинове смрти совјетске власти су издале указ којим се осуђује оваква неумереност, и то је био крај овог уникалног стила.
5. Стаљин је наредио да се постави торањ на небодеру, да би изгледао мање „амерички“
Сергеј Фомин / Global Look Press
Торањ на згради Министарства спољних послова у Москви је недавно реновиран. Његова историја почиње 1951. године када је Јосиф Стаљин наредио да се торањ дода новој згради, јер учинило му се да је грађевина у „америчком стилу“. Торањ који је на брзину постављен није био најчвршћи, али држао се до 2017. када је коначно замењен новим.