Дан Октобарске револуције: како је совјетски народ славио свој главни празник

Празник се, упркос свом имену - Дан Октобарске револуције, славио 7. новембра сваке године. Наиме, совјетска је влада одлучила 26. јануара 1918. да пређе са Јулијанског календара на Грегоријански.

Совјетски лидери су дали све од себе да прву годишњицу учине незаборавном, иако је земља била захваћена грађанским ратом. У Москви је откривен споменик Марксу и Енгелсу и направљено је више од 4 милиона разгледница посвећених Револуцији. Пропагандистички филм Годишњица Револуције такође је приказан у десетак совјетских градова.

Прве годишњице су биле прилично театралне. 1920. године је на лењинградском (сада санктпетербуршком) Тргу Урицкаја (данас Тргу Дворцоваја) одигран јуриш на Зимски дворац (бившу резиденцију привремене владе). У представи је учествовало око 6000 људи. Али, због финансијских проблема у касним двадесетим годинама, од таквих се представа одустало.

Десета годишњица 1927. је била једна од највећих. Црвеним тргом је прошло око милион људи. У част овог дана совјетски је народ добио још један слободан дан 8. новембра. У Совјетском Савезу је тих дана рад био строго забрањен.

Двадесета годишњица је прослављена упркос сукобу СССР-а са нацистичком Немачком и фашистичком Италијом. Организована је величанствена војна парада, у којој је учествовала и ратна авијација, да би се свету демонстрирала совјетска моћ и спремност људи да бране отаџбину. Совјетске параде су посећивале и радничке делегације из иностранства. На паради 1937. године СССР је угостио шпанске борце.

Једна од најдраматичнијих прослава је одржана 1941. године, када се немачка војска налазиле само неколико десетина километара од града. Трупе које су марширале напустиле су Црвени трг и отишле право на фронт. „Паника је била велика... Бескрајно бомбардовање, пожари, жртве. 7. новембра смо дошли на Црвени трг и слушали Стаљина преко радија. То је био прави пробој“, присећао се један сведок догађаја.

Шездесетих и седамдесетих година Дан Октобарске револуције постаје породични празник. Осим парада и скупова, људи су организовали велике гозбе и посећивали пријатеље и родбину.

Дан Револуције је у време Перестројке изгубио смисао. Чињеница да је на Михаила Горбачова током последње параде у новембру 1990. покушан атентат била је веома симболична.

У постсовјетској Русији се Дан Октобарске револуције обележавао до 1996. године, када га је заменио Дан слоге и помирења (до 2004. године). Од 2005. је 7. новембар поново радни дан.

Ових дана Октобарску револуцију славе само Комунистичка странка и њене присталице. Али, у неколико постсовјетских земаља овај дан је и даље државни празник: у Белорусији, Киргистану и самопроглашеној Придњестровској Молдавској Републици.