Пелагија Белоусова, прелепа Рускиња која је прва освојила Титово срце

Јосип Броз Тито је био у заробљеништу царске руске војске у време Првог светског рата. Као војник аустроугарске војске он је 1915. тешко рањен на источном фронту. Опоравак је трајао годину дана, када је у Омску упознао младу Пелагију.

Пелагија је рођена у сељачкој породици, 1904. године, у селу Михајловка код Омска. Када се заљубила, имала је само 13 година, док је Јосип имао 24. Склоност према млађим женама он је касније задржао током целог живота. То је уједно била и најмања разлика у годинама између Тита и његових жена.

1919. постаје Брозова законита жена. Венчали су се у локалној православној цркви, а само четири године касније преселили су се у Југославију.

„То су била тешка времена за младу породицу. Брозова мајка Марија умрла је од шпанског грипа, отац Фрањо се пропио, а од петоро деце које је Пелагија родила, у животу је остао само син Жарко“, каже Миро Симчић, аутор књиге „Тито без маске“.

Тито, његова супруга Пелагија и син Жарко.

Wikipedia

Тада су је описивали као згодну и плаху, али необразовану и бојажљиву особу. Сина Жарка родила је 2. фебруара 1924-те.

Средином двадесетих година прошлог века доселили су се у Загреб. Пелагија је у то време била домаћица, а касније се запослила и радила као продавачица у продавници намештаја Bothe i Ehrmann у загребачкој улици Илици. Живели су у великој немаштини.

Године 1926-те и сама је приступила Комунистичкој партији Југославије. Годину дана касније била је у истој партијској ћелији са супруговим пријатељем и познатим хрватским писцем Мирославом Крлежом. Учествовала је у демонстрацијама и више пута била хапшена.

Броз постаје професионални револуционар и све га више заокупља политички рад због чега 1928. и бива ухапшен у „Бомбашком процесу“. Осуђен је на шест година строгог затвора. Када је схватила да ће јој супруг завршити у затвору, Пелагија одлучује да се врати у Совјетски Савез у чему јој је много помогао Крлежа.

Пошто се вратила у отаџбину, одлучила је да затражи службени развод, о чему је Броза обавестила пославши му писмо у затвор.

Да ли је само чињеница да јој је супруг у затвору проузроковала одлуку о покретању развода или је тој несрећној причи претходило нешто сасвим друго још увек је непознаница. Нагађа се и да је на тај чин била присиљена, али то никада није потврђено.

Тито се после одслужене казне 1935. године упутио у Русију да види жену и сина.

 Службено су се развели у априлу 1936-те.

Чим је стигао, чуо је вести које баш и није очекивао. Пелагија му је објаснила да им је син због хулиганског понашања завршио у поправном дому јер је формирао уличну банду малолетника која се звала „Златни зуб“.

Броз је потегао своје руске везе, па је успео да Жарка извуче из поправног дома. Пелагија се после развода удала за фотографа Коминтерне  Руса Петра Измаиловича Рагуљева. Студирала је на Комунистичком универзитету националних мањина. 1938. године Пелагија је изненада ухапшена за време Велике чистке и оптужена да „саботира увођење социјализма у СССР“.

„Иако су се разишли, она је тамо управо због њега пала у немилост, па је чак била и на присилном раду'', каже аутор књиге „Тајни досије – Јосип Броз“ Момчило Јокић.

„Она је брак са Титом и живот у Југославији платила двема десетогодишњим интернацијама у Сибир”, закључује Миро Симчић.

За то време Тито је Жарка сместио у интернат из којег је упорно бежао да би се на крају 1941. са само 17 година пријавио у совјетску војску. До краја Другог светског рата син Пелагије и Тита живео је у Совјетском Савезу, борећи се као официр Црвене армије. Двапут је одликован и тешко рањен. Приликом једног рањавања изгубио је руку. Отац и син поново су се срели тек 1944. на острву Вису, тадашњем војном средишту нове Југославије. Занимљиво је да се Жарко, баш као и његов отац женио више пута, и био склон проводима и прељубама. Чини се да и у овом случају важи она стара пословица да ивер не пада далеко од кладе.

Почетком рата Пелагија је пуштена из логора. Са другим супругом 1944. добија ћерку Нину која ће постати инжењер. Пелагија је двапут хапшена, а 1948. после Титовог сукоба са Стаљином на монтираном процесу осуђена на 10 година затвора. Тито је веровао да је Пелагија умрла, тачније да је убијена. 1957. године, после Стаљинове смрти, вратила се из прогонства, пошто ју је помиловао Никита Хрушчов. Међутим, није смела да живи у Москви, већ је протерана у оближњи градић. Тек 1966. године сазнаје да је син Жарко, који се у међувремену вратио у Југославију, жив. Пре него што је умрла, Жарко ју је посетио и тада се први пут срео са сестром Нином.

Пелагија је умрла у Москви 12. априла 1967. године, а урна јој је положена на Новодевичјем гробљу у Москви.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!