Више од игре: Зашто су совјетски спортисти пропустили Летњу олимпијаду 1984?

„Било је то попут грома из ведра неба. Иако су се олујни облаци раније већ надвијали, до тога је ипак дошло нагло и изненада. Прво сам се осећао као да се Земља отворила и да се све стропоштало у њу, као да је око мене био вакум. Циљ према којем сам хрлио неколико година одједном је нестао... Није било јасно шта ће се после тога дешавати", овако је руски пливач и четвороструки олимпијски првак који је добио надимак „Морска неман" Владимир Саљников описао како се осећао када је чуо вест да ће Москва бојкотовати Летње олимпијске игре 1984. у Лос Анђелесу.

„Нећемо се спустити на ниво председника Картера“

Саљниково сведочење недвосмислено доводи у сумњу мишљење да су совјетске власти унапред планирале да заобиђу Летње олимпијске игре 1984. како би се осветиле за амерички бојкот Летњих олимпијских игара 1980. у Москви. Председник Џими Картер је почетком 1980. године у Москви објавио ултиматум, затраживши да се совјетске трупе повуку из Авганистана у року од месец дана. Није необично што је Кремљ игнорисао тај захтев, а амерички спортисти су заједно са репрезентацијама из више од 60 земаља, у лето 1980-те остали код куће.

Совјетски руководиоци су уочи Олимпијских игара 1984. у Лос Анђелесу јавно изразили позитиван став у погледу учешћа својих спортиста на такмичењу. Високи совјетски званичник Гајдар Алијев тадашњем шефу Међународног олимпијског комитета Хуану Антонију Самарану рекао је у децембру 1982. године: „Ми се припремамо за Игре у Лос Анђелесу. Чујемо гласине о нашем могућем бојкоту. Међутим, ми се нећемо спуштати на Картеров ниво."

Гајдар Алијев и Хуан Антонију Самаран у Кремљу

Vyacheslav Un Da Sin/TASS

Очигледно је да су се Совјети радовали Олимпијади 1984-те. Исто тако је садашње руководство Русије рачунало на нормално учешће на Играма 2018, али је скандал са допингом такве планове уништио.

Хистерија и узајамне оптужбе

Зашто је онда совјетско руководство променило свој став о Играма 1984? Највероватније да је разлог била у то време узаврела политичка ситуација, са напетостима које су јачале  у другој половини 1983. Првог септембра је у совјетском ваздушном простору срушен јужнокорејски путнички авион, што је на Западу изазвало праву пометњу. После тога уследили су америчка инвазија на комунистичку Гренаду и размештање америчких балистичких ракета средњег домета у Европи. Односи између двеју суперсила дотакли су дно.

Брод „Грузија"

Галина Смит/Sputnik

У тој атмосфери политичке хистерије и узајамних оптужби Кремљ је тражио писане гаранције безбедности совјетских спортиста у Сједињеним Државама, које Американци нису хтели да пруже. Такође, нису дозволили да совјетски спортисти лете директно из СССР-а у Лос Анђелес чартер летовима, а нису допустили ни да брод „Грузија", који је био плoвећа спортска база, пристане у америчку луку. У мају 1984. је Политбиро на челу са генералним секретаром Константином Черњенком одлучио да бојкотује Игре у Лос Анђелесу. За тим примером повело се 14 социјалистичких земаља.

„Хвала 'другу Черњенку'"

Земља која је имала највише користи од изостанка совјетских спортиста биле су, наравно, САД, које су се окитиле са 83 златне, 61 сребрном и 30 бронзаних медаља. Американци су укупно освојили 174 од 221 медаље. Када је реч о златним медаљама, тај рекорд више никада није оборила ни једна земља. Један амерички коментатор био је потпуно у праву када је на свечаности затварања захвалио „другу Черњенку" што је „Сједињеним Државама донео више златних медаља од било ког спортисте у историји Игара".

Поређења ради, СССР је 1980. године освојио само три златне медаље мање, али је у укупном скору имао више сребрних и бронзаних, укупно 195 медаља. Очигледно је да су совјетски спортисти имали сјајне шансе на Играма 1984. године.

Совјетске спортисткиње на Олимпијским играма у Сеулу.

Сергеј Гунејев /Sputnik

„После Игара 1980. добили смо одлична финансијска средства и изванредне спортске објекте. Резултати сезоне 1983. били су основ за прогнозе о освојању чак 62 златне медаље (Источној Немачкој је прогнозирано 40 златних медаља, а Американцима 36-38). ... Био сам сигуран да ћемо победити на Играма 1984. године. Олимпијске игре у Сеулу 1988. потврђују да сам био у праву. Потукли смо све [СССР је освојио 55 златних медаља, а Американци 35]", рекао је касније Анатолиј Колесов, заменик шефа Државног комитета за спорт Совјетског Савеза.

МОК је тада покушао да спречи бојкот, надајући се да ће постићи некакав договор између суперсила, а Самаран се понудио да буде посредник. Међутим, нико није био спреман за компромис.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.