Шеф ФСБ-а: Уочи рата је СССР страховао од напада САД и Британије

„Нажалост, пристизали су противречни подаци о датуму напада на СССР. Јосиф Стаљин није имао поверења у многе изворе информација јер су у претходним годинама од њих стизали подаци који касније нису потврђени, или су стизали са закашњењем. Уз то треба имати у виду да је совјетско руководство озбиљно страховало од напада Велике Британије и САД“, изјавио је Бортњиков у интервјуу за лист „Российская газета“.

По његовим речима, ситуацију је додатно отежала кампања коју је водила Немачка и која је била усмерена на дезинформисање Совјетског Савеза. Требало је убедити Москву да војна активност на совјетској граници има за циљ да дезоријетише Британију коју је Немачка тобоже планирала да нападне, преноси портал „Взгляд“.

Бортњиков је такође саопштио да је совјетска контраобавештајна служба помогла да се спречи цурење информација о најновијим пројектима, укључујући и пројекат тенка Т-34.

„На индустријским и саобраћајним објектима био је успостављен строги контраобавештајни режим. Захваљујући томе није дозвољено цурење информација о новим индустријским предузећима на Уралу и у Сибиру, о бројном стању јединица Црвене армије на руском Далеком истоку, као и о најновијој војној техници, конкретно о тенку Т-34“, рекао је директор Федералне службе безбедности Русије.

Он је нагласио да је контраобавештајна служба посебну пажњу посветила раду обавештајних служби Пољске, Финске и Балтичких земаља.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.