Зашто посебна дивизија птица грабљивица чува Кремљ?

„1960-их је пук који је чувао Кремљ имао посебну дивизију, по имену 'ловци на вране'", каже Кирил Вороњин, главни орнитолог Кремља. „Војници из ове јединице су истеривали вране са тавана кремаљских зграда, затварали отворе и прозоре, спречавајући вране да се пробију и гнезде на таванима. Каква је то борба била!“

Голубови, чавке, али углавном вране, којих у толиком броју има у Москви, могу да буду права главобоља за људе који одржавају Кремљ. Птице односе цвеће и семенке из вртова Кремља и преносе болести. Још један проблем је њихов измет: торњеви Кремља имају комликоване архитектонске украсе, високе стрме куполе прекривене плочицама, с црвеним звездама на врху. Чишћење тих обележја је велики посао, лакше је отерати вране одатле. Због тога су 1980-их соколови уведени као чувари Кремља. Потпуно прикладно, птице грабљивице су се с Кремљом и његовим становницима повезивале од предреволуционарних дана. 

„Време за рад, али и сат времена за забаву“ 

„Мора да постоји време за рад, али ће постојати и сат времена за забаву“, написао је цар Алексеј Први 1656. у приручнику који је осмислио за соколаре на свом двору. Рекавши то, млади цар је желео да нагласи да су за племића рад и забава једнако важни. За Алексеја је соколарство било главни спорт. Лов с птицама је била уобичајена забава за европске краљеве у средњем веку. У Русији је такође била популарна од 15. века. И Иван Грозни је ловио са соколима. 

Цар Алексеј је на свој хоби трошио невероватних 120 хиљада рубаља годишње. Тада је у Москви градња скромне куће коштала само 10 рубаља, док је неки високи племић, који је поседовао градове и села, годишње могао да заради око 10 хиљада рубаља на рачун пореза, најамнина и трговине. 

Цар је запошљавао професионалне соколаре који су припадали племству и били врло добро плаћени, поседовао је крлетке за соколове и често одлазио у лов у московске шуме. Сваке године за потребе цара куповано је преко 100 нових птица грабљивица. У Москви још увек постоје два топонима који се везују за соколе: рејон Сокољники, где се некада налазило најдраже Алексејево ловиште, и рејон Соколинаја гора, где се налазио један од птичњака. Међутим, у то време соколи нису служили као чувари: били су врло скупи и сматрали су се племићким поклоном. 

Јастребови уместо сокола 

У почетку су чувари Кремља покушавали да отерају вране помоћу претходно снимљеног звука сокола, али су се, како каже орнитолог Вороњин, пернати лешинари убрзо навикли на те звуке па се као ефикасна показала само употреба правих птица. Прво су се користили соколови, али су их ускоро заменили јастребови. 

Када лови, соко се пење високо на небо, а затим се обрушава на плен и убија га својим канџама. Ако промаши, покушава поново. У градским условима то може да доведе до губитка птице, уколико соко промаши циљ и закуца се у зграду или тло, или ако се изгуби у граду. Кремљ се налази у прометном и бучном центру града, где бука може да преплаши птицу. Поред тога соколови су компликовани и скупи за држање у заточеништву, добар соко може да кошта и десетине хиљада долара. 

Данас Кремљ чувају јастребови, за њих су вране природни плен, док соколови углавном лове глодаре, а не вране. За разлику од соколова, јастребови лове тако што се сакрију у крошњи дрвета и чекају да се плен појави, након чега изузетно брзо прескоче 20-30 метара, што је прикладније за ограничени простор унутрашњег Кремља. О јастребовима је једноставније бринути, лакше се навикну на своје чуваре и коштају знатно мање (150-250 долара). 

Черупање перја врана дању и ноћу

„Када приликом обиласка подручја Кремља угледамо вране, пуштамо своје јастребове“, каже Вороњин. „Кадa јастреб ухвати врану, прилазимо му и нудимо нешто укусније, попут меса препелице.“ Врана може да преноси болести које су опасне за јастребове, стога је важно осигурати да ловац не једе свој плен. Здравље кремаљских птица се редовно прати. Оне имају џи-пи-ес локаторе причвршћене за перје на репу и мала звона на ногама. Она су ту због врана, оне комуницирају углавном помоћу звука, па, када чују звук звона, знају да овде постоји ловац који контролише подручје и зато одлазе. Главни циљ јастребова није лов на вране, већ да их држе даље од Кремља. 

Ловац јастреб се обучава око шест месеци пре него што се може проценити да ли је у стању да лови. У заробљеништву је животни век јастребова нешто дужи од онога у дивљини, јер се заточени јастребови редовно хране, негују и чувају. Јастребови обично „раде“ између 10 и 15 година, док могу ефикасно да лове, а затим одлазе у пензију. Најстарија кремаљска женка сокола по имену Алфа је у служби већ преко 20 година. „И птице се мењају с годинама“, каже Вороњин. „Алфа понекад остаје без даха, а њеном кљуну потребна је редовна нега, али она ипак хвата вране. Можда не због брзине, већ захваљујући свом искуству“.

Осим јастребова, Кремљ има и сову ушару. И она је природни непријатељ врана, и њено присуство их плаши, међутим она лови и ноћу, спречавајући вране да проводе ноћ у најпознатијем руском кремљу.