У овој бици руска војска је под командом генерала Јосифа Владимировича Гурка осујетила намеру турске команде да створи нову снажну линију одбране на прилазу Истанбулу.
После преласка руских снага преко Балкана за команданта Западне турске армије постављен је Сулејман-паша. Он је између Софије и Филипопоља концентрисао снаге од 50 хиљада људи са 122 топа.
Турци, који нису очекивали продор непријатељске војске усред зиме, повукли су се са свих планинских положаја на Балкану како би, окупивши се код Адријанопоља (данашњег града Једрене), заштитили престоницу Истанбул. Ударном претходницом руске војске од 70 хиљада бајонета и сабљи командовао је генерал Гурко, који је одлучио да противнику не дозволи да окупи све снаге и пресрео је део турске војске код Филипопоља.
Руска претходница сустигла је и напала турске снаге које је чинило 50 хиљада војника. Битка је почела 15. јануара 1878. године у 8 ујутро. Турска војска се одлучно борила, знајући да се решава судбина рата.
У ноћи између 15. и 16. јануара у Филипопоље се скривено пробило неколико ескадрона руских коњаника, који су заузели зграду градске железничке станице. До јутра цео град је већ био у рукама руске војске, али су жестоке борбе у околини града вођене још током следећег дана.
Тако да се 30 хиљада турских војника у повлачењу нашло одсечено од пута за Истанбул, а турска команда није успела да реализује нову линију одбране за заштиту престонице.
После три дана борби код Филипопоља, које су почеле 15. јануара 1878. године, непријатељ је претрпео велике губитке: 20 хиљада погинулих и рањених. У бици је освојена целокупна турска артиљерија, 114 топова.