У једном од најразвијених градова планете, једна се ствар мења посебно брзо: Московски метро се непрестано развија. Политичка идеологија, стални раст становништва и изградња стратешки важних зграда мењали су један од најважнијих и увек присутних симбола руског главног града: Метроа.
Званично отворена у мају 1935, ова станица је била једна од првих станица подземне железнице. Под станице је у почетку покривао паркет и није било потребе за прелазима на друге станице, јер нису ни постојале. Ипак, ходници који воде до две друге станице (Александровски сад и Арбатска) су ископани 1965, и то је један од најдужих пешачких прелаза у метроу. Те три станице су постале један од главних транспортних чворова метроа. Паркет на поду је заменио скупљи украшени гранит.
Ова станица је изграђена на највећој дубини у своје време. Као и Библиотека имени Лењина, Охотни рјад је једна од првих метро станица у Русији. Води до тржног центра Охотни рјад, Кремља и Црвеног трга. Једном је имала ред фењера по центру сале. Те фењере су одавно заменили лустери.
Планирана као подземни хол Дворца Совјета који никада није изграђен, станица Кропоткинска сада води до Храма Христа Спаса. Сматра се да ова станица има један од најлепших улаза: арку коју држе симетрични стубови. Приметна промена се догодила када је Метро званично прихватио и регистровао свој заштитни знак у облику слова М, дизајн Уметничког студија Лебедева. Велику реч МЕТРО је заменило препознатљиво слово М.
Архитекта ове станице Николај Коли је раније радио са чувеним Корбизјеом. Отворена је 1935. Улаз је оригиналан, јер већина улаза су биле коцке које су изгубиле свој оригинални изглед током реновирања. У Другом светском рату улаз је заграђен јер је станица служила као Стаљинов бункер и штаб. Ова станица је сачувала свој натпис МЕТРО на врху зграде, редак случај за савремену Москву.
Станица Сокољники је отворена 1935. године. Налази се на алеји која води у истоимени парк. Улаз је изграђен као арка, а на врху су поставили Стаљинове речи: „Не постоје те тврђаве које бољшевици нису у стању да заузму.“
Станица линије по имену Фиљовскаја (постоји такође Кијевска станица на Плавој линији) је детаљно реновирана само десетак година после отварања. Јерменски оникс на стубовима је почео да се ломи и отпада, па је замењен светлоплавим и светложутим мрамором. Стари под од сивог и розе гранита је такође заменио бољи.
Станица је добила име по оближњој железничкој станици и украшена је сивим мермером, а ромбове на поду је кроз неко време заменила шаховница.
Други светски рат је кардинално променио ову станицу Плаве линије. Не само да су бронзане статуе евакуисане у Централну Азију, већ је и дизајн новог прелаза који води на станицу Театраљнаја (отворена 1946) инспирисан Победом. Зидови су украшени сликама застава и оружја. Стаљиново име је такође уклоњено са зида.
Један од најамбициознијих архитектонских подухвата у историји Москве је чишћење територије у центру града да би се направио простор за Генералштаб Оружаних снага Руске Федерације. Тако је променио изглед и улаз на станицу Арбатска, који је затим уграђена тачно у зграду Генералштаба.
Ова станица је 1951. године награђена Стаљиновом наградом за архитектуру. Станица је посвећена развоју белоруске економије и културе. У ту част постављена скулптура се звала „Совјетска Белорусија“, али када је и изграђен нови тунел 1997, скулптура је уклоњена.
Ако погледате стару фотографију видећете да поред сваког стуба стоји канта за смеће. Тога на станици више нема. Под је такође изгубио свој „белоруски стил“ и постао класичнији, од црног и сивог гранита.
Станица Мајаковска је награђена Гран-пријем 1939. на Светској изложби у Њујорку. Станица је имала само један излаз који води до концертне сале „Чајковски“, али 50-их година је направљен још један излаз ближе улици Тверскаја.
Дизајн ове станице је посвећен херојском раду совјетског народа за време Другог светског рата. Јужни излаз је временом ушао у стамбену зграду на улици Автозаводскаја.
Ако уђете на ову станицу са истоимене железничке станице, приметићете тамни круг на зиду изнад покретних степеница. Овде је висио Стаљинов рељеф док није почео процес дестаљинизације у другој половини 50-их година.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
