Некад и сад: Како се Московски метро мењао кроз време

Денисенко/Sputnik; Анастасија Карагодина
Eволуцијa легендарне руске подземне железнице у сликама.

У једном од најразвијених градова планете, једна се ствар мења посебно брзо: Московски метро се непрестано развија. Политичка идеологија, стални раст становништва и изградња стратешки важних зграда мењали су један од најважнијих и увек присутних симбола руског главног града: Метроа.

Библиотека имени Лењина

Званично отворена у мају 1935, ова станица је била једна од првих станица подземне железнице. Под станице је у почетку покривао паркет и није било потребе за прелазима на друге станице, јер нису ни постојале. Ипак, ходници који воде до две друге станице (Александровски сад и Арбатска) су ископани 1965, и то је један од најдужих пешачких прелаза у метроу. Те три станице су постале један од главних транспортних чворова метроа. Паркет на поду је заменио скупљи украшени гранит.

Охотни рјад

Ова станица је изграђена на највећој дубини у своје време. Као и Библиотека имени Лењина, Охотни рјад је једна од првих метро станица у Русији. Води до тржног центра Охотни рјад, Кремља и Црвеног трга. Једном је имала ред фењера по центру сале. Те фењере су одавно заменили лустери.  

Кропоткинска

Планирана као подземни хол Дворца Совјета који никада није изграђен, станица Кропоткинска сада води до Храма Христа Спаса. Сматра се да ова станица има један од најлепших улаза: арку коју држе симетрични стубови. Приметна промена се догодила када је Метро званично прихватио и регистровао свој заштитни знак у облику слова М, дизајн Уметничког студија Лебедева. Велику реч МЕТРО је заменило препознатљиво слово М.  

Чистије пруди

Архитекта ове станице Николај Коли је раније радио са чувеним Корбизјеом. Отворена је 1935. Улаз је оригиналан, јер већина улаза су биле коцке које су изгубиле свој оригинални изглед током реновирања. У Другом светском рату улаз је заграђен јер је станица служила као Стаљинов бункер и штаб. Ова станица је сачувала свој натпис МЕТРО на врху зграде, редак случај за савремену Москву.  

Сокољники

Станица Сокољники је отворена 1935. године. Налази се на алеји која води у истоимени парк. Улаз је изграђен као арка, а на врху су поставили Стаљинове речи: „Не постоје те тврђаве које бољшевици нису у стању да заузму.“

Кијевска

Станица линије по имену Фиљовскаја (постоји такође Кијевска станица на Плавој линији) је детаљно реновирана само десетак година после отварања. Јерменски оникс на стубовима је почео да се ломи и отпада, па је замењен светлоплавим  и светложутим мрамором. Стари под од сивог и розе гранита је такође заменио бољи.

Курска (Арбатско-Покровске линије)

Станица је добила име по оближњој железничкој станици и украшена је сивим мермером, а ромбове на поду је кроз неко време заменила шаховница.

Плошчад Револуције

Други светски рат је кардинално променио ову станицу Плаве линије. Не само да су бронзане статуе евакуисане у Централну Азију, већ је и дизајн новог прелаза који води на станицу Театраљнаја (отворена 1946) инспирисан Победом. Зидови су украшени сликама застава и оружја. Стаљиново име је такође уклоњено са зида.

Арбатска

Један од најамбициознијих архитектонских подухвата у историји Москве је чишћење територије у центру града да би се направио простор за Генералштаб Оружаних снага Руске Федерације. Тако је променио изглед и улаз на станицу Арбатска, који је затим уграђена тачно у зграду Генералштаба.

Белоруска (Кружна)

Ова станица је 1951. године награђена Стаљиновом наградом за архитектуру. Станица је посвећена развоју белоруске економије и културе. У ту част постављена скулптура се звала „Совјетска Белорусија“, али када је и изграђен нови тунел 1997, скулптура је уклоњена. 

Белоруска (Зелене линије)

Ако погледате стару фотографију видећете да поред сваког стуба стоји канта за смеће. Тога на станици више нема. Под је такође изгубио свој „белоруски стил“ и постао класичнији, од црног и сивог гранита.

Мајаковска

Станица Мајаковска је награђена Гран-пријем 1939. на Светској изложби у Њујорку. Станица је имала само један излаз који води до концертне сале „Чајковски“, али 50-их година је направљен још један излаз ближе улици Тверскаја.

Автозаводска

Дизајн ове станице је посвећен херојском раду совјетског народа за време Другог светског рата. Јужни излаз је временом ушао у стамбену зграду на улици Автозаводскаја.

Павелецка

Ако уђете на ову станицу са истоимене железничке станице, приметићете тамни круг на зиду изнад покретних степеница. Овде је висио Стаљинов рељеф док није почео процес дестаљинизације у другој половини 50-их година.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“