Зашто и Русија има два календара и како је изгубила 13 дана историје

Sputnik
Руском народу је пре сто година, 13. фебруара 1918. из живота неповратно избрисано пола месеца (годину дана пре него се то догодило у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца). Ево како и зашто.

Као што је познато, за то је крив прелазак Русије са Јулијанског календара на Грегоријански. То се догодило три месеца после Бољшевичке револуције према одлуци „о увођењу западноевропског календара“. Тако да је након 31. јануара 1918. дошао 14. фебруар: две недеље у години су једноставно прескочили.

Како је писало у одлуци, документ је имао за циљ да Русија почне да рачуна време као и „све културне нације“.

Од почетка 18. века, од доба Петра Великог, земља је користила искључиво Јулијански календар, који је у Европу увео Јулије Цезар. Календар није био тако прецизан па је до 1900. године заостао 13 дана за модернијим (од краја 16. века), Грегоријанским.

„Рушење старих навика“

Бољшевици су разматрали и друге начине преласка на нови календар, попут уклањања једног дана сваке године. Ипак одлучили су да убрзају процес, и уместо да чекају 13 година, урадили су то преко ноћи.

Према речима директора Руског државног архива политичке историје Андреја Сорокина, бољшевичке вође су имале „јасне и утилитарне задатке“ [поводом мењања календара]. „За Лењина је Октобарска револуција била увод у светску револуцију. Срца пролетера свих земаља су морала да куцају заједно, у риту. Стога не треба се чудити да је ова одлука била једна од првих одлука бољшевика“, тврди Сорокин. Историчар додаје да се она уклапа у општу жељу „рушења старе државности, старих традиција и културе, старих навика“.

„Неблаговремено и неподесно“

Ипак, реформа календара није извршена само због бољшевичких идеолошких склоности. Предлози за прелазак на Грегоријански календар у Русији су се појавили још 1830. Руска академија наука је предложила увођење новог календара, али наишла на отпор министра образовања. „Неблаговремен и неподесан [предлог] који би могао да изазове нежељене и непотребне забуне“,  рекао је министар Карл Ливен. Цар Николај I се сложио с њим.

Следећи покушај се догодио крајем 19. века. Руско астрономско друштво је тада основало посебну комисију, а њен закључак објашњава зашто је увођење Грегоријанског календара наишло на тако оштро противљење у царској Русији.

Комисија је навела да „православне државе и сви православни верници Истока и Запада не желе да католици уведу Грегоријански календар у Русију“.

Једна земља а два календара

Комисија је дошла на иновативну идеју и предложила да се уведе прецизнији календар али не и његова западна верзија. 1905. године једна друга комисија је прелазак на Грегоријански календар сматрала „пожељним“ и понудила компромис: да се тај календар користи у световном животу, док би Јулијански календар остао за потребе цркве. Што се и догодило деценију касније.

Сазнајте још: Откуд бољшевицима новац за револуцију?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још: