„Пре 140 година потписан је Санстефански мировни споразум. Испунио се сан свих Бугара да живе у слободној држави. Али та радост је трајала само неколико месеци – угасила се после Берлинског конгреса. Романтичне тежње 19. века у целој Европи уништене су у драматичном 20. веку“ – тако је Румен Радев почео свој говор и додао да ће сећање на пролеће 1878. године остати „вечно бугарско надахнуће“.
„То је сећање на одважност простих младих људи – сељака и учитеља, који су после многих година борбе у априлу 1876. године по цену свог живота вратили бугарско питање на дневни ред Европе“, наставио је бугарски председник. „То је сећање на братски порив руског друштва које је доказало да православни Бугари нису усамљени. Ми то нећемо заборавити. Нећемо заборавити ни речи у Манифесту императора Александра II који је објавио рат Османлијској империји зато што ’то захтева осећај за правду и наше сопствено достојанство’. ’Народ се сам подигао и кренуо у рат на челу са царем’ – написао је Достојевски у свом дневнику, – ’А људи су читали и крстили се’. Та сећања и осећања су дубока. Њима не могу наудити никакве политичке интерпретације“, закључио је Радев.
По његовим речима, на бојним пољима Руско-турског ослободилачког рата изгинули су војници многих народа: Руси, Румуни, Финци, Украјинци, Белоруси, Пољаци, Литванци, Срби и Црногорци.
„За све њих је Бугарска била последњи дом, и ми их поштујемо као своје хероје“, рекао је бугарски лидер. „Данас, 140 година касније, ми треба да памтимо нашу историју јер је ни други не заборављају. Наша бугарска историјска енергија се не састоји у носталгији за некадашњом славо, него у сагледавању вредности слободе, у одговорности пред мученицима који су скупо платили светли идеал ’чисте и свете републике’“.