Како је обманут Горбачов: Објављене белешке западних обећања о неширењу НАТО на исток

Горбачов, Геншер и Кол

Горбачов, Геншер и Кол

Bundesbildstelle / Presseund Informationsamt der Bundesregierung
У декласификованим документима налазе се гаранције безбедности и неширења НАТО-а које су совјетским званичницима давали Бејкер, Буш, Геншер, Кол, Гејтс, Митеран, Тачер, Херд, Мејџор и Вернер.

Руски фонд „Историческая память“ (Историјско сећање) превео је и на свом сајту објавио архивску грађу са које је у Америци недавно скинута ознака тајности, а која садржи сведочења како су западни лидери почетком деведесетих година обманули тадашњег председника Совјетског савеза Михаила Горбачова и војног министра маршала Дмитрија Јазова.

Наиме, обелодањени документарни материјал обилује обећањима западних званичника да земље Варшавског пакта, који се тада распадао, неће бити примане у НАТО и да се алијанса неће ширити на исток.

Упркос томе на Западу не престаје изношење лажних тврдњи да Москви таква обећања током 1990 и 1991. године нико није давао, наводи се у чланку објављеном на сајту угледног пословног листа Взгляд.

Архив националне безбедности који се налази при америчком Универзитету Џорџ Вашингтон објавио је 12. децембра  декласификовану америчку, совјетску, немачку, британску и француску дипломатску документацију из периода 1990-1991. 

Из објављене документације следи да је од почетка 1990. и током целе 1991. питање могућег пријема земаља Варшавског споразума, који је био у фази распада, у НАТО често постављано у разговорима Горбачова са разним западним лидерима. На актуелности је нарочито добило када је дошло до убрзања процеса уједињења Немачке. ДРН је улазила у састав СРН која је остала у НАТО-у, па је разумљиво да је став СССР у вези са тим процесом изузетно занимао Запад.

Прво уверавање Совјетског Савеза да нема разлога за бојазан да ће се НАТО ширити  и да ће се из Источног блока једино бивша Немачка Демократска Република прикључити алијанси изговорено је 31. јануара 1990 и то јавно. Министар спољних послова СРН Ханс Дитрих Геншер изјавио је у баварском граду Тутцингеу да промене у Источној Европи и уједињење Немачке не би требало да нашкоде совјетским безбедносним интересима и да НАТО мора да одустане од идеје „територијалног ширења у правцу истока, односно у смеру граница СССР“

Слична обећања Горбачов је лично добио од америчког државног секретара Џеjмса Бејкера. На опаску совјетског лидера да је ширење на исток неприхватљиво шеф америчке дипломатије рекао му је дословце: „Ни председник, ни ја немамо намеру да извлачимо једнострану корист из актуелних процеса“,односно распада социјалистичког блока који је у том тренутку бивао реалност. „Ако сачувамо Немачку у НАТО-у, јурисдикција алијансе се неће проширити ни један педаљ на исток“, обећао је Бејкер Горбачову. О томе сведочи стенаграм њиховог разговора од 9. фебруара 1990 (Gorbachev FoundationArchive, Fond 1, Opis 1).

Није само Горбачов добијао таква уверавања. Када се министар одбране Дмитриј Јазов у пролеће 1991. године код британског премијера Џона Мејџора директно заинтересовао да ли ће источноевропске земље ући у НАТО добио је одговор: „То се ни у ком случају неће догодити“. Ово је забележено у дневнику британског амбасадора Родрикa Брејтвајтa 5. марта 1991. године.

Стенограми састанака, извештаји дипломата и функционера сведоче да су западни лидери , укључујћи и председника САД Џорџа Буша старијег, сличне изјаве са већом или мањом дозом одлучности, редовно давали. Међутим, ни у једном споразуму или неком правно обавезујућем документу ни једно од тих обећања није стављено на папир.

Треба рећи и да су Западна Европа и САД у том тренутку генерално по питању перспектива НАТО били врло опрезни. Било је озбиљних дисонантних гласова, противика ширења на исток, страха од тензија и војних трошкова... Није искључено да би Москва да је одлучно тражила правне гаранције о неуласку земаља Централне и Источне Европе у НАТО такве гаранције и добила. Међутим таквог захтева заправо није било.

„Горбачов једноставно није захтевао правне гаранције. Он им није придавао превелики значај превише се притом ослањајући на џентлменски кодекс својих саговорника верујући да ће се они држати своје речи, рекао је за Взгляд директор Фонда „Историческая память“ Александар Дјуков, истичући да је тако направио суштинску грешку.

Такав став Горбачова произилазио је пре свега из његових личних гледишта из тог времена. Он је наиме веровао да будућуност СССР зависи од интеграција са земљама обновљене Европе, и да ће сам НАТО у својој реорганизацији узети у обзир интересе Москве, подсећа Дјуков.

Другим речима Горбачов је, додаје он, сматрао да ако је у СССР почела перестројка и дошло до промене мишљења, да ће другачији начин размишљања тријумфовати и на Западу. И да неће тежити да Совјетски Савез изолују „санитарним кордоном“, већ укључе у јединствени европски дом.

Може се рећи да су га у извесној мери обманули и исто тако да је и он сам дозволио да га обману, истакао је историчар Александар Дјуков.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“