Нови веб-сајт ће помоћи у потрази за црвеноармејцима који су погинули на територији Југославије

Припадници Црвене армије у тек ослобођеном Београду, 20. октобра 1944. на Теразијама испред Палате Албанија.

Припадници Црвене армије у тек ослобођеном Београду, 20. октобра 1944. на Теразијама испред Палате Албанија.

Wikipedia
Српски истраживачи ће детаљно радити на пројекту Меморијали Црвене армије на простору Југославије, а најављен је и почетак рада веб-сајта посвећеног погинулим војницима Црвене армије, изјавио је за РИА Новости издавач и историчар Златомир Лазић.

У Београду се 22-23 марта одржава међународна конференција „Историјско наслеђе“ посвећена заштити гробаља руских и совјетских војника Првог и Другог светског рата. На конференцији учествују представници волонтера и друштвених организација из Аустрије, Француске, Пољске, Румуније, Бугарске, Летоније, Литваније, Естоније, Молдавије и Украјине.  

У Србији се о совјетским меморијалним комплексима брину органи локалне самоуправе и организације ветерана, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и амбасада РФ и амбасаде других држава бившег СССР.

„Заједно са директором историјског архива у Јагодини Дејаном Танићем и уз благослов српског и руског партијарха истражујемо све војне гробнице на територији Југославије. Наш је циљ детаљна монографија, а у томе ће помоћи веб-сајт на три језика који ће почети са радом до краја године. Уз његову помоћ се надамо да ћемо повезати потомке и места где почивају погинули борци“, рекао је Лазић за РИА Новости. Досадашњи рад је већ помогао неким породицама да нађу гробове својих рођака који су били „нестали без трага“.

У централној Србији сада има пет великих меморијала и сви су отворени 60-их година, . У „Костурници“ у Зајечару је сахрањено 1266 совјетских војника, у Јагодини 1171, у Пожаревцу више од 400, исто толико у Горњем Милановцу и у Београду око 800 црвеноармејаца.

Меморијална гробља се одржавају и у Суботици, Сомбору, Зрењанину и Вршцу у Војводини. Велики меморијални коплекси су очувани и у Хрватској и Словенији: у Батини, Илоку и Мурској Соботи. На територији  бивше Југославије је сахрањено преко 7 хиљада војника Црвене армије.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“