У Београду се 22-23 марта одржава међународна конференција „Историјско наслеђе“ посвећена заштити гробаља руских и совјетских војника Првог и Другог светског рата. На конференцији учествују представници волонтера и друштвених организација из Аустрије, Француске, Пољске, Румуније, Бугарске, Летоније, Литваније, Естоније, Молдавије и Украјине.
У Србији се о совјетским меморијалним комплексима брину органи локалне самоуправе и организације ветерана, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и амбасада РФ и амбасаде других држава бившег СССР.
„Заједно са директором историјског архива у Јагодини Дејаном Танићем и уз благослов српског и руског партијарха истражујемо све војне гробнице на територији Југославије. Наш је циљ детаљна монографија, а у томе ће помоћи веб-сајт на три језика који ће почети са радом до краја године. Уз његову помоћ се надамо да ћемо повезати потомке и места где почивају погинули борци“, рекао је Лазић за РИА Новости. Досадашњи рад је већ помогао неким породицама да нађу гробове својих рођака који су били „нестали без трага“.
У централној Србији сада има пет великих меморијала и сви су отворени 60-их година, . У „Костурници“ у Зајечару је сахрањено 1266 совјетских војника, у Јагодини 1171, у Пожаревцу више од 400, исто толико у Горњем Милановцу и у Београду око 800 црвеноармејаца.
Меморијална гробља се одржавају и у Суботици, Сомбору, Зрењанину и Вршцу у Војводини. Велики меморијални коплекси су очувани и у Хрватској и Словенији: у Батини, Илоку и Мурској Соботи. На територији бивше Југославије је сахрањено преко 7 хиљада војника Црвене армије.