Зашто Совјетски Савез није могао да направи свој Дизниленд?

Званична посета Америци државног врха СССР-а на челу са Н. С. Хрушчовом, Њујорк, септембар 1959.

Званична посета Америци државног врха СССР-а на челу са Н. С. Хрушчовом, Њујорк, септембар 1959.

Анатолиј Гарањин/Sputnik
Совјетски лидер Никита Хрушчов је жарко желео да посети Дизниленд, али му то није дозвољено током посете Сједињеним Америчким Државама. Он се тада наљутио и одлучио да направи совјетску варијанту чувеног парка која ће бити много боља од америчке.

Као што је познато, први Дизниленд се појавио у Калифорнији 1955. године. Совјетски Савез није хтео да заостаје у том погледу и планирао је изградњу сопствене варијанте чувеног забавног парка.

Никита Хрушчов је по повратку из званичне посете Америци 1959. године предложио да се направи совјетски Дизниленд зато што му и поред жарке жеље, није дозвољено да у САД посети овај чувени парк.

Американци нису били планирали Хрушчовљеву посету Дизниленду. Та идеја је била спонтана и потпуно неочекивана. Безбедносна служба САД је одговорила да нема довољно времена за осигуравање безбедности у толиком парку, тако да посета није одобрена.

Совјетски лидер се разгневио: „Зар тамо влада епидемија колере, или тако нешто? Или су можда бандити заузели позиције са којих ће да ме убију? Мени је та ситуција незамислива“.

Тако се совјетски лидер вратио кући са идејом да у својој земљи направи сличан Дизниленд за децу Совјетског Савеза. Пројекат је добио назив „Земља чудеса“.

Цео Совјетски Савез у малом

Било је замишљено да се совјетска верзија Дизниленда знатно разликује од оригинала. Амерички забавни парк био је оријентисан на свет који је створен у студију Волта Дизнија, тј. на свет ликова из цртаних филмова, а совјетска „Земља чудеса“ требало је да понуди совјетској деци да боље упознају своју земљу.

План је био да се „Земља чудеса“ направи у облику карте Совјетског Савеза где би различите зоне одговарале стварним деловима совјетске територије. Било је замишљено да парк заузме огромну површину од 260 хектара иза западног дела Москве, са главним улазом у такозвани „Совјетски далеки исток“.

Деца на вртешци у Хабаровском парку.

„Охотско море“ је замишљено као Подводно царство (огроман акваријум), где су људи могли да се спуштају на дно у батисфери и уживају у морском подводном амбијенту. У „Усуријском крају“ (јужни део совјетског Далеког истока) био је планиран огроман зоолошки врт.

Тако би деца са родитељима прошла кроз сву територију Совјетског Савеза са истока на запад наилазећи на занимљиве зоне, знаменитости, хотеле, спортске терене, итд. Могли би посетити павиљоне и зоне у којима је направљен пустињски амбијент или амбијент тундре, вечно смрзнутог тла, морске обале, планина и непроходних шума. Другим речима, сва разноликост природе Совјетског Савеза требало је да буде одражена у „Земљи чудеса“.

Једна од главних знаменитости овог парка била би огромна макета Москве у којој би се детаљно могла разгледати совјетска престоница са њеним зградама, споменицима и улицама пуним људи, аутомобила и аутобуса.

Тресла се гора...

Нови совјетски забавни парк био је грандиозан и амбициозан пројекат. За његову реализацију биле су ангажоване најбоље архитекте и совјетски писци научне фантастике – Александар Казанцев и Иван Јефремов. У САД су послати стручњаци да се упознају са неким детаљима забавног парка.

Изградња парка је већ добила статус Комсомолског ударничког пројекта. Тај термин је коришћен за најважније грађевинске радове у земљи, укључујући нуклеарне електране, огромне морске луке и нове градове.

Буџет овог пројекта је такође био огроман – износио је 600.000.000 рубаља. Ради поређења, просечна плата почетком 1960-их је износила 85 рубаља, а нови аутомобил се могао купити за 3.000-5.000 рубаља.

Било је планирано да „Земља чудеса“ прима 300.000 посетилаца дневно током лета и 200.000 зими.

Никита Хрушчов је у потпуности одобрио пројекат и већ је била издвојена прва транша финансијских средстава, али „Земља чудеса“ никада није реализована јер је Хрушчов уклоњен са власти 1964. године, после чега је већина његових пројеката одбачена и заборављена. Од тада тема совјетског Дизниленда никада више није озбиљно покретана.

Као што је познато, анимација је најпопуларнији бренд Волта Дизнија. У Русији такође постоји неколико анимираних франшиза познатих у целом свету. У тексту Цео свет их обожава: Четири чувене руске цртане серије сазнајте нешто о њима.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“