Страх и трепет на морима: Гусари у служби руских царева

1. Дански пирати контролишу Балтичко море

Цар и реформатор Петар Велики је почетком 18. века створио руску флоту на Балтичком мору. Читаво столеће раније је Иван IV, познатији као Иван Грозни, такође покушао да направи флоту.

Иван IV је био суров као владар, али је схватао колико је за Русију важно да има луке на Балтику. Да би то постигао заратио је у региону, и тај рат је трајао преко две деценије. Најпре је све ишло по царевом плану, али је после извесних успеха и заузетих територија он схватио да му је потребна флота како би могао у потпуности да контролише обалски појас. Међутим, средином 16. века у Русији није било ни бродова ни посада. Управо из тог разлога се обратио за помоћ странцима, тачније данском краљу Фридриху II који је подржавао рат Ивана Грозног против Пољско-литванске државе и Шведске, старих непријатеља Русије.

Краљ је ангажовао данског гусара Карстена Родеа. „И тако се у лето 1570. године у тим водама појавила непозната гусарска флотила коју је предводио Роде и која је брзо почела да терорише Балтичко море“, пише историчар Валериј Јархо.

Иван IV је био суров као владар, али је схватао колико је за Русију важно да има луке на Балтику.

Wikipedia

Роде је од Ивана IV добио писмо са указом да „у лукама и на отвореном мору, на води и на копну огњем и мачем прогони Пољаке и Литванце, као и све оне који овима довозе или одвозе робу, муницију или било шта друго“. Роде је тај задатак обављао врло добро. Он је најпре имао само један мањи брод, али убрзо су се појавила још два, да би на крају под његовом командом било укупно шест бродова.

Он је пре свега нападао трговачке бродове у Пољској луци Гдањск. У јулу исте године у једном нападу је заузео 17 таквих бродова. Балтички трговци су се забринули и послали војну експедицију против гусара, али је она била неуспешна. И Швеђани су покушавали изађу на крај са Родеом, али нису у томе успели.

Успешне Родеове акције прекинуте су сасвим неочекивано. Иван IV је изгубио рат, а дански краљ је ухапсио Родеа јер му више није био потребан. То је учинио и поред тога што је Роде продавао плен данским, а не руским трговцима. Јархо пише да „Роде није журио да испуни услове уговора са руским царем, али зато ни руски цар није журио да њега ослободи из данског затвора. Додуше, цар Иван је послао писмо краљу Фридриху са молбом да му испоручи Родеа, али краљ то није учинио. Не зна се шта је на крају било са овим гусаром.

2. Амерички контраадмирал у рату против Турака

Џон Пол Џонс је такође био унајмљени гусар који је радио за Русију. Он је познат по томе што је помогао Сједињеним Америчким Државама да створе ратну морнарицу током Рата за независност.

Џон Пол Џонс је био „један од главних актера“ у успешном окршају Русије око турске тврђаве Очаков.

Wikipedia

Овог гусара је 1788. године ангажовала руска царица Катарина II. Тада је Русија ратовала против Турске на Црном мору али није имала јаку флоту и искусне официре. Џонс је добио чин контраадмирала и предводио је 14 руских бродова. У лето исте године „Овај Американац је био један од главних актера у успешној борби руске војске око Очакова. Бродови његове флоте су учествовали у изненадном нападу на турску флотилу и онеспособили брод који је имао 64 топа. Касније, у преписци са кнезом Потемкином [Катарининим љубимцем који је руководио руским походима на југу] он је инсистирао на томе да је Турцима највећу штету нанела управо његова идеја да се припреми тајна артиљеријска батерија“, пише историчар Иван Ивањенко.

У јесен је због разних скандала морао да оде у Санкт Петербург, али његова флота је ипак успела да уништи групу турских бродова. Нешто касније, после неколико успешних и стратешки важних поморских похода, руска војска је заузела Очаков. Џонс је отишао у Париз на плаћени двогодишњи одмор, али је тамо изненада умро.

3. Грчки јунак

Ламброс Кацонис је као и Џон Џонс био херој, али у контексту грчке националне борбе против Турака. Једно време се Кацонис борио и у руским редовима (делимично и под Џонсовом командом) и учествовао у руско-турским ратовима.

Најпре је 1788. године Кацонис послат у Трст, затим у аустријску луку у Средоземном мору. У Трсту је купио брод и дао му име „Минерва севера“ у част Катарине II. После читавог низа успешних похода он је увећао флоту у којој је било већ 10 бродова преотетих од Турака. У његовим рукама ти бродови су били озбиљна опасност за Османлијско царство у Средоземном мору. У то доба Русија није могла да пошаље ниједан свој брод зато што је у исто време заратила против Шведске. Тако је Кацонисова флота постала једина руска војно-поморска сила у региону.

Ламброс Кацонис је такође био јунак руско-турских ратова.

Legion Media

„У целој Турској је познато да је Архипелаг пун руских бродова, а у ствари у Архипелагу нема никога осим мене и мојих 10 бродова“, писао је Кацонис кнезу Потемкину, како наводи историчар Александар Широкорад у књизи „Руски гусари“. Његова флота је била толико јака да је чак успела да заузме турску тврђаву на једном острву.

Кацониса је 1790. године победила уједињена Турско-алжирска флота, али је овај ипак наставио да се бори. Када је две године касније Русија потписала мировни споразум са Турском, Кацонис је био револтиран што Грчка није поменута у том документу. Једно време је водио самосталну борбу, да би се на крају вратио у Русију.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!