Група На-На се појавила почетком 90-их и моментално је напунила дискотеке и концертне сале, њихове песме су се чуле на свим телевизијама и радиостаницама у Русији. То је био први руски такозвани бојс бенд чије су песме моментално постајале хитови. Њихове обичне веселе текстове о љубави многе Рускиње су знале напамет и биле заљубљене у лепушкасте чланове групе. У пролеће 1999. ти момци су заједно са својим продуцентом Баријем Алибасовим неочекивано за многе (сладуњаве песме и патриотизам?!) отпутовали у Београд у јеку бомбардовања и наступали на Тргу Републике у белим мајицама са црним метама на грудима.
Бари Алибасов: Нисмо могли да не дођемо, јер Срби су наши блиски рођаци, Словени. Да, ризиковали смо. Сећам се да смо се приближавали мосту. Предњи точкови су буквално стали на мост и пројектил удара по сред моста! Али нисмо размишљали о томе да се окренемо и одемо.
Тај огромни трг препун људи! Београђани су буквално штитили град својим телима. Било је јасно да су они спремни да се жртвују за град, за земљу, за независност, и то вам даје снагу. У таквим моментима осећаш животну снагу. Када су поред тебе људи којима је потребна помоћ, и ти се осећаш другачије. Кад видиш да се човек дави, скачеш у воду не размишљајући да ли умеш да пливаш! Кад људи пате ми се увек трудимо да помогнемо. Штавише, за време концерта су упозорили на опасност од бомбардовања. Али није ти страшно кад је крај тебе брат, када су хиљаде људи крај тебе. Имао сам утисак да смо са својима и нисмо могли да их не подржимо.
Топло поздрављам све Србе, и желим Србији просперитет!
Група На-На је допутовала у Београд још једном 2000. и у јесен исте године одржала је трећи добротворни концерт у Москви за подршку СР Југославије. Њихов концерт на Црвеном тргу је тада посетило више од 100 хиљада људи.