Ново оружје је највишим совјетским званичницима представљено непосредно уочи избијања рата. Обичан камион на који је монтирано неколико шина са ракетама, није их одмах импресионирао. Али када је испалио ракету, сви су занемели. Међу првима себи је дошао министар одбране Семјон Тимошенко, љутито изгрдивши свог заменика: „Зашто ми нисте рекли да имамо овакво оружје?” Коначна одлука о почетку производње Каћуше донета је 21. јуна, дан пре него што су немачке трупе прешле совјетску границу. Само неколико сати пре почетка рата Јосиф Стаљин је одобрио масовну производњу нових вишецевних бацача ракета.
Ново оружје је било строго поверљив пројекат. Свака Каћуша је имала уређај за самоуништење помоћу којег би могла бити трајно оштећена пре него што је се Немци докопају. Пукови са Каћушама звали су се „гардијски минобацачки” како не би било очигледно да поседују вишецевни бацач ракета.
Званичан назив оружја био је БМ-13. БМ је значило борбено возило, а 13 се односило на калибар ракета. Прва експериментална јединица коју је чинило седам БМ-13 под командом капетана Ивана Фљорова први пут је изашла на бојно поље 14. јула код белоруског града Орше (500 километара западно од Москве). Орша је била велики саобраћајни чвор који су снаге Вермахта већ заузеле.
Ту су биле концентрисане бројне трупе и много оружја. У својој првој борби Каћуша је превазишла сва очекивања совјетског војног врха: Орша је уништена. Вишецевни бацачи ракета су ракетирали рејон и брзо се удаљили. Начелник Врховне команде немачке војске Франц Халдер записао је у свом дневнику о овом догађају: „Руси су користили досад непознато оружје. Киша пројектила спалила је железничку станицу у Орши, уништила све трупе и војну опрему. Метал се топио и земља горела.”
Каћуша, 1943.
Getty ImagesШок и разарање које су код непријатеља изазвале Каћуше углавном је последица тога што једна батерија вишецевних бацача за само неколико секунди може да може да произведе велики број експлозија и притом обухвати велико подручје. Ватрена моћ овакве канонаде може се упоредити са радом 70 тешких топова. Међутим, за разлику од традиционалне артиљерије, БМ-13 су били мобилни системи који су могли брзо да мењају положај. Зато их је било тешко лоцирати. Каћушине ракете су, осим тога, пројектоване тако да остављају минималан траг, па није било могуће утврдити локацију батерије и узвратити напад. Од 1942. године лансери су се налазили на америчким камионима Studebaker које је Совјетски Савез добио преко програма Закона о зајму и најму. Ови покретљиви камиони били су идеални за Каћуше.
Батерија капетана Фљорова борила се до почетка октобра у покушају да спречи напредовање Вермахта према Москви. Затим је његова јединица опкољена у Вјазми (300 километара западно од Москве). Војници су испалили сву муницију коју су имали и дигли оружје у ваздух. Немци нису успели да заробе ни оружје ни војнике, јер се јединица борила до смрти последњег војника. Капетан Фљоров је постхумно одликован.
Немци су више од свега желели да се упознају са конструкцијом новог руског оружја, али прошло је много времена пре него што су успели да га се докопају. Прича се да је Немцима то било тако важно да су задатак поверили чувеном нацистичком есесовцу пуковнику Отоу Скорценију. Међутим, када су нацисти коначно набавили Каћушу, нису успели да је копирају. Оно што нису успели да направе је специјалан барут који је коришћен у совјетским ракетама. Он није остављао траг, а омогућавао је ракети стабилан и дуг лет.
Немци су имали своју верзију вишецевног бацача ракета, Небелверфер, шестоцевни лансер. Међутим, он није могао да испали толико ракета као Каћуша (која је обично имала 16 ракета) и није било мобилан, имао је мањи домет, а после испаљивања ракета је остављала дуг траг на небу који је указивао на локацију оружја. Немци нису успели да конструишу свој вишецевни ракетни систем.
Каћуша, 1941.
SputnikЗашто је оружје добило име Каћуша? Па, Каћуша је у то време била врло популарна песма о девојци која чезне за својом драгим који је у војсци и чува границу. Према другој верзији, слово „К” се налазило на оквиру бацача ракета, јер се производио у фабрици „Коминтерн” у Вороњежу. Према трећој легенди, Каћуша је била девојка руског војника који је одржавао оружје.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
