Московски рокери испред продавнице „Јава“, 1987.
Александар Шогин/TASSМотори су у Совјетском Савезу постали популарни средином 20. века, јер је у то време због специфичне економске ситуације било веома тешко купити аутомобил. Аутомобили су постали приступачнији тек 70-их година, али не и за младе.
Покрет совјетских бајкера је почео да се развија тек почетком 80-их, јер у то време су већ могли да чују приче о америчким бајкерима. Али у случају СССР-а бајкери нису намеравали да се претварају у организоване криминалне групе. Заједничко за бајкере на два различита континента је била рок музика. Совјетски су били познати као рокери.
Лењинград, 1988.
Олег Пороховњиков/TASSМлади у СССР-у ипак нису могли да приуште себи раскошне моторе и морали су да се задовоље домаћим тржиштем. Најчешће су возили моторе Иж-Планета, Минск и Восход. Њихова цена је варирала од 450 до 750 рубаља (у то време 750 – 1250 америчких долара), а то је била просечна зарада совјетског човека за више месеци.
Бољи су били мотори из земаља Источног блока, посебно чехословачки, као Јава и Чезет, како у Русији отад изговарају ČZ.
Рокери су се окупљали преко викенда у градским парковима. Најпопуларнија бајкерска места су била парк „Горки“, стадион „Лужњики“ и видиковац на Воробјовим горама. Последње место и данас привлачи бајкере.
Чувари реда су јурили рокере на два точак због ноћне вожње и узнемиравања грађана. Али мотори совјетске милиције су били слабији и спорији за трке.
Што се тиче саобраћајних правила, совјетски бајкери их нису пуно поштовали. Статистика саобраћајних несрећа које су извазвали бајкери је страшна: касних 80-их дешавало се око 70 000 несрећа годишње са око 10 000 жртава.
Покрет рокера је постао толико популаран да се појавила потреба за (васпитно-)уметничким филмовима. Један такав филм је „Аварија, ћерка пандура“ („авария“ у преводу саобраћајна несрећа), о девојци које се петљала са рокерима и лоше завршила.
Десно Саша Хирирг у младим годинама („Ноћни вукови“), а лево непознати „љубер“, члан омладинског покрета који се појавио у Љуберцима, поред Москве. Љубери су водили здрав начин живота, пумпали мишиће и борили се против рокера, панкера, хипика, бајкера...
Petra Gall/Misha Buster collection/soviethooligans.ruДеведесетих година појавили су се различити бајкерски клубови – „Ђавољи пси“, „Ноћни вукови“, „Руски козаци“. „Ноћни вукови“ су први почели да се представљају као бајкери, а не рокери, а клуб је увек предводио Александар Залдостанов, познатији као Хирург.
Руски бајкери 90-их година.
Дмитриј Коробејников/SputnikКада се распао Совјетски Савез нестали су и „совјетски рокери на јефтиним моторима“. Њихови наследници су почели да купују стране скупе машине и више личе на западне бајкерске покрете.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
