Рус који је 1999. као студент био на Бранковом мосту: Те дане нећу заборавити, променили су ми живот

Андреј Анохин

Андреј Анохин

„Видели смо како се цивилизовани свет претворио у бомбардоване руине Београда“, сећа се руски студент који је 1999. бранио Бранков мост.

Петог априла 1999. године на Централној телевизији Русије у веома популарној емисији „Погледи“ („Взгляд“), коју је гледала цела земља, приказани су студенти из Санкт Петербурга како се спремају да путују у Београд и подрже српску омладину за време бомбардовања.

Russia Beyond на српском представља ексклузивни интервју са једним од њих. 

Андреј Анохин је рекао водитељима емисије Јурију Љубимову и Сергеју Бодрову зашто намерава да путује у Београд и како ће подржати Србе. 

Јуриј Љубимов

„Ми подржавамо младе у Србији, јер албански народ је тај који је испровоцирао овај конфликт. Зато сада бомардују Београд и тамо гину деца. Ступили смо у контакт са југословенском дијаспором у Санкт Петербургу  и рекли су нам да је сада најважније да покажемо свету да је руски народ уз Србe. Наше су девојке завршиле обуку медицинских сестара и спремне су да помажу у болницама и подземним склоништима, да помажу рањенима, а сада скупљамо и хуманитарну помоћ коју ћемо понети у Београд.“ 

Андреј Анохин је тада био активни учесник друштвено-политичког покрета „Руски студент“ а данас је посланик Законодавне скупштине Санкт Петербурга и има захвалницу Владе Југославије „За одбрану Бранковог моста“ и захвалницу Владе Југославије за учешће у социјалној адаптације деце из Југославије, која су у рату остала без родитеља. 

Сергеј Бодров

Неколико дана после ове емисије студенти су се упутули у Србију.

„У Београд смо стигли оне ноћи када je бомбардована зграда Радио-телевизије Србије. Потресло нас је то што смо видели: рат који је у центру Европе започео НАТО. Једноставно нисмо могли да то схватимо. Јер Русија је усвајала демократске реформе које су јој наметнули Међународни монетарни фонд и друге организације. Тек смо тада схватили како је свет уређен, а то што су покушавали да нам испричају о улози Америке у свету, видели смо сада на други начин. Видели смо запаљене зграде у центру једне европске престонице, видели смо ваздушну битку на небу некада мирног града, када су српска ПВО бранила небо над Београдом. Никад раније нисмо видели рат и за нас је то био шок. Цивилизовани свет се претворио у бомбардоване руине.

Одмах смо се повезали са студентима Београдског универзитета. Срдачно су нас дочекали. Излазили смо заједно да дежурамо. Са Србима смо правили живи штит на последњем целом мосту у граду. Покушали смо да пренесемо Србима поруку да је руски народ уз њих, да стојимо раме уз раме. Тада су сви носили значке са метом и ми смо их носили. То су били дани када смо постали једно. Заједно смо чекали бомбардовање, заједно слушали сирене. А када смо се вратили у Русију, организовали смо акцију „Санктпетербуршки студенти против НАТО-а“ и пуштали сирене да би Руси знали и осетили кроз шта пролазе браћа Срби. Никада нећу заборавити те дане у Србији.“

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“