Злотвор сатеран у „мишју рупу“: Како је Црвена армија стезала обруч око Хитлера

У филму Клинта Иствуда „Воз у 15:17 за Париз” („The 15:17 to Paris”), постоји сцена у којој тројица Американаца разгледају берлински музеј. Кустос им прича како је Адолф Хитлер извршио самоубиство у Берлину кад су га опколили Совјети, а Американци се томе чуде јер су мислили да је Хитлер био у обручу америчке армије.

„Ви Американци не можете присвајати заслуге сваки пут када је зло побеђено!”, каже им кустос с пуним правом. САД, Велика Британија и друге савезнице су наравно дале свој допринос победи над нацизмом, али је управо Црвена армија заузела Берлин и проузроковала Хитлерово самоубиство. Ево како се то догодило.

Подземно утврђење

Почетком пролећа 1945. године Хитлер се нашао у тешкој ситуацији када се совјетска армија приближила главном граду Немачке са истока, а америчко-британске трупе су надирале са запада. Нацистички вођа је имао све мање простора за маневар, али није хтео да се преда.

„Није у нашем стилу да будемо побијени као овце”, цитирао је Хитлера његов биограф Јоаким Фест, додавши да је Хитлеров „стил“ током последњих месеци био бескрупулозан, крвожедан и Вагнеровски претенциозан.

Па ипак, Хитлер је схватао да му се ближи крај. Од јануара 1945. године до смрти у априлу он је живео у „Фиреровом бункеру”, тј. у склоништу испод Канцеларије Рајха у Берлину. Савезници су интензивно бомбардовали град и зато Хитлер готово да није излазио из бункера.

Највећи злочинац планете губио је рат и контролу над својим трупама. „Он је потрошио своје време на бескорисне препирке, оптужбе и евоцирање успомена”, пише Фест. Блиски пријатељ Адолфа Хитлера видео га је као старог хистеричног човека коме дрхте руке и који непрекидно једе слаткише (чак и серијске убице тако „скидају стрес“), али је проповедао „победу” и „борбу до краја”.

Руси долазе

Тада више нису постојале шансе да Немачка победи, осим у Хитлеровој машти. Совјети су 9. априла заузели Кенигзберг, 13. априла Беч, а три дана касније је почела Битка за Берлин.

„Са обе стране је ратовало 3,5 милиона људи”, каже историчар Анатолиј Давиденко. „Ниједна операција у Другом светском рату није била толико свеобухватна као Битка за Берлин”.

Немци су се грчевито борили да одбране своју престоницу. Генерал Николај Попељ из тенковских трупа у својим мемоарима је писао: „Берлин је испред нас!”, а затим: „Крвљу смо платили сваки метар берлинске земље”. И заиста, Црвена армија је у офанзиви на град изгубила 80.000 војника.

Све је пропало

„У бункеру је и даље владао вештачки оптимизам”, пише Фест око 20. априла, тј. десетак дана пре 56. Хитлеровог рођендана и његовог самоубиства. Скоро сви други нацистички функционери су побегли из града, а он је остао. Био је очајан али је ипак наредио немачком народу да се бори и поред тога што су Совјети заузимали један рејон за другим. Хитлер се уздао у армије и дивизије које су у том тренутку већ биле уништене.

Фест претпоставља да у тим последњим данима начелник Хитлеровог штаба генерал Кребс није чак ни покушавао да предочи нацистичком вођи тачне податке – то је било бесмислено јер је Хитлер већ померио памећу. „Кребс је пустио Хитлера да се забавља ‘играјући се рата‘. Овај више није имао никакве везе са стварношћу, и сви су схватали да он само гаји илузије”.

У одређеном тренутку стварност се више није могла сакрити. Наиме, 26. априла су руске бомбе почеле да падају на Канцеларију Рајха и експлодирају изнад Хитлерове главе. Два дана касније он је сазнао да је Химлер, један од његових најближих помоћника, покушао да ступи у везу са савезницима како би се предао, а да је лидер фашистичке Италије Бенито Мусолини ухапшен и обешен. Осећајући да је остављен на цедилу и страхујући да ће постати „експонат у Московском зоолошком врту“, Хитлер је одлучио да изврши самоубиство.

Последњи тренуци

Црвену армију је од Фиреровог бункера делило само пар градских четврти, тако да је Хитлер морао брзо да дејствује. Зато се 29. априла оженио својом давнашњом животном сапутницом Евом Браун. Био је то врло кратак брак. Након два дана новопечени брачни пар се затворио у Хитлерову собу да се отрује цијанидом. Хитлер је истовремено и пуцао себи у главу да би смрт била сигурнија.

Није прошло недељу дана када су совјетски војници на челу са поручником Алексејем Панасовом 5. маја пронашли тела Адолфа Хитлера и његове жене, спаљена и сахрањена поред бункера. Целим светом се пронела вест да је Хитлер мртав. По речима маршала Георгија Жукова, који је био на челу Црвене армије, сазнавши за смрт свога непријатеља Јосиф Стаљин је рекао: „Штета што нисмо успели да га ухватимо живог”.

Са друге стране Николај Попељ пише да совјетски војници нису марили за Хитлерову судбину. Он се сећа разговора са официром који је заузео Канцеларију Рајха: „Тај бандит је побегао у последњем тренутку. Остало је само угљенисано тело и кости”, рекао је он. „Не тугујте пуковниче, ми смо хтели победу, а не њега!”

Хтели су победу и однели су је. Берлински гарнизон је капитулирао 2. маја, а 9. маја је капитулирала цела немачка армија. Нацизам је у том тренутку био мртав, као и његов вођа.