Сматра се да је Владимир Лењин, највећи револуционар на свету, од смрти 1924. године увек почивао у специјално направљеном маузолеју на Црвеном тргу. Па ипак, то није баш тако. Непуне четири године, док су у европском делу Русије дивљали оружани сукоби, Лењинов леш је пренет на безбедније место.
Оно што је остало од мртвог Лењина тајно је пренето из Москве у Сибир где се чувало скоро до краја рата.
У првим недељама рата против нацистичке Немачке СССР је био у великој невољи. Вермахт је у врло кратком року збрисао Совјетски западни фронт и окупирао већи део Балтичког региона, а такође западну Украјину и Белорусију. Москви тада још увек није претила непосредна опасност, али је совјетско руководство ипак почело да размишља о евакуацији престоничких драгоцености, а једна од њих је свакако био и леш „вође совјетске револуције“.
Формирана је специјална комисија чији је задатак био да процени потенцијалну штету коју маузолеју могу нанети немачки ваздушни напади. Комисија је дошла до закључка да би чак и мале бомбе могле претворити садржај маузолеја у гомилу прашине.
Одлука о евакуацији леша донета је благовремено – 3. јула је издато одговарајуће наређење Народног комесаријата за државну безбедност (НКГБ, који је постао КГБ када је одбачено прво слово). Оно је гласило да се Лењиново тело мора специјалним возом пребацити у Сибир у мали град Тјумењ, и то без одлагања. Стаљин је изабрао овај град јер то није био стратешки центар, што значи да није био ни најважнији циљ завојевача.
Евакуација је извршена на време јер су већ након неколико недеља, 22. јула 1941. године, прве немачке бомбе пале на главни град Совјетског Савеза.
Вагон у коме је смештен Лењинов леш био је опремљен специјалним амортизерима и опремом за стварање неопходне микроклиме под контролом читаве екипе стручњака.
Воз су обезбеђивали припадници НКГБ-а, како у самим вагонима тако и на успутним станицама. Железничка маршрута је унапред детаљно проверена.
Тјумењ је удаљен 1.500 километара од Москве али је пут био дужи јер је воз ишао заобилазним путем преко Јарославља како би се избегло нежељено интересовање становништва за тајну мисију (територија Јарославске области је била слабо насељена).
Воз са драгоценим теретом је 7. јула успешно стигао у Тјумењ. Дочекали су га тамошњи руководиоци који су тек тада сазнали за садржај „тајне пошиљке“. Довезен је Лењинов леш, његово срце, делови мозга и метак који је остао од неуспешног атентата на бољшевичког вођу док је још био жив.
Саркофаг са телом Владимира Лењина смештен је у напуштеној згради некадашње школе. У суседним просторијама је живела екипа стручњака за балзамовање. Споља су зграду чували припадници Тјумењске филијале НКГБ-а, а унутрашње просторије припадници службе безбедности Московског кремља.
У Москви се испред маузолеја, као и обично смењивала стража тако да нико није ни посумњао да је маузолеј празан.
Лењиново тело је остало у Тјумењу три године и девет месеци, све док почетком 1945. године совјетско руководство није донело одлуку да се леш врати у Москву.
Са повратком се није морало журити – читава операција је трајала месец дана. Тело бољшевичког вође је 26. марта враћено у застакљени „ковчег“ у маузолеју где се и данас налази.
Овде можете сазнати како су вршени напади на живог и на мртвог Лењина.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
