Да ли је Николај II заиста био један од најбогатијих људи у историји?

Rosphoto
Према Блумбергу, најбогатији човек на планети данас је Џеф Безоc. Богатство власника Amazon се процењује на 151 милијарду долара. На листи најбогатијих људи савременог доба (од краја 15. века до данас) цар Николај II заузима четврто место. Његово богатство се процењује на 250 до 300 милијарди долара према курсу из 2010. године. Цар, међутим, није био тако богат како многи мисле, а ми ћемо вам објаснити зашто.

С обзиром да је Руска православна црква прогласила Николаја II за свеца, можемо такође рећи да је он „најбогатији светитељ у историји”. 

Према закону из времена руске империје, сваки члан породице Романов је имао годишњи „основни приход”. Почев од 1884. године, када је Николај постао царевић (престолонаследник руског трона), 16-годишњи будући владар је добијао издржавање од 100 000 рубаља. 1894. године, када је постао цар, овај износ је удвостручен. Знамо да је 1896. године његов лични фонд износио 2 милиона рубаља и 355 000 франака.

Царевић Николај

Енглеска фунта стерлинга је 1897. године вредела око 10 рубаља или 25 франака, што значи да је (према калкулатору инфлације Банке Енглеске) Николај II поседовао само скромних 215 000 фунти. Овом сумом су управљали чиновници Канцеларије Његовог Императорског Величанства, државни орган који се бавио приватним пословима владајуће породице.

Императоров новац је углавном инвестиран у обвезнице, али његов приватни новчани фонд се смањивао како се ближио крај његове владавине. Највећи трошкови су начињени 1899. године када су цар и његова породица посетили своје краљевске рођаке и Николају је био потребан новац за најбољу одећу. Исте године он је приватно финансирао изградњу православне цркве у Дармштату, у Немачкој. До 1917. године царев иметак је износио само милион рубаља.

Шта је Николај носио у новчанику?

Цар је годишње примао 200 000 рубаља, што је обухватало и такозвани „собни новац” од око 20 000 рубаља. (Николај би увек потрошио више од ове суме, а понекад и до 150 000 рубаља). „Собни новац” се користио за куповину одеће и личних ствари као што су сапун, крема за бријање и дуван; такође је коришћен за добротворна давања, поклоне и награде које је цар давао; као и за књиге, часописе и уметничка дела.

Николај спреман за бал 1894.

Николај са собом никад није носио готовину. Чак је и златне рубље за прилог на литургији у цркви цар најпре тражио од своје Канцеларије. 

Николај је обилно трошио на војне униформе, које је обожавао. 1910. године свих 20 000 рубаља потрошио је на нове униформе како би се показао пред својим немачким рођацима и пријатељима.

Из својих приватних извора Николај је такође финансирао спортске организацију (5000 рубаља је 1911. године отишло друштву за физичко образовање „Богатир”). Такође је трошио новац на приватно бављење спортовима као што су тенис и бициклизам. Забележено је да је цар платио две рубље обућару да дршку тега пресвуче кожом.

Царски приходи

А шта је са његовим приходима? Мит о царевом „изванредном богатству” почива пре свега на вредности земљишта које је било у власништву Министарства императорског двора. Истина је да су ове површине биле огромне (само на Алтају и око Бајкалског језера двор је имао преко 65 милиона хектара). Али ова земља се није могла продати, тако да се она не може процењивати по тржишној вредности.

Међутим, Алтај и област око Бајкалског језера богати су златом, сребром, бакром, угљем и оловом. Рудници у овим областима доносили су годишњи приход од 6-7 милиона рубаља. Осим тога, Царски музеј Ермитаж, царска позоришта у Москви и Санкт Петербургу, као и многе друге институције које су званично припадале царској породици, били су извор прихода.

Цар Николај и царевић Алексеј.

Сав зарађен новац је одлазио Министарству императорског двора, које је покривало трошкове одржавања двора, организовања званичних догађаја, као и превоза и обезбеђења за царску породицу, и много тога другог. Често је Министарство морало да позајми новац од државе за одржавање двора. 1913. године Министарство императорског двора потрошило је преко 17 милиона рубаља. 

Рачуни у страним банкама и драгоцени накит

Царска породица је извесну количину новца чувала на рачунима у европским банкама. Тај иметак се процењује на 7 до 14 милиона рубаља (од 0,7 до 1,4 милиона фунти у данашњем новцу). Тачни износи на овим рачунима још увек нису познати. За време Првог светског рата Николај је затворио своје рачуне у Енглеској и новац вратио у Русију. Међутим, није могао да затвори немачке рачуне, који су били замрзнути, јер су две земље биле у рату.

Николај II и британски краљ Џорџ V, 1913.

1934. године Наталија Шереметјевска, удовица Николајевог брата великог кнеза Михаила Александровича Романова, тужила је Немачку за своје наследно право. Четири године касније суд јој је одобрио да наследи новац на овим рачунима, али износ није објављен до данас. Међутим, знамо да укупна цифра није била велика, јер је хиперинфлација у Немачкој 20-их година новац готово обезвредила.

Што се тиче новца који су бољшевици национализовали после револуције, чак ни упућени историчари не могу тачно да кажу колико је отишло у државни буџет, а колико је украдено.

Царски накит је спадао међу најскупље предмете које је поседовала царска породица. После Николајеве абдикације Романови су изгубили право на званичне царске регалије и на крунске дијаманте.

Драгоцености царске породице Романов, 1926.

Привремена влада је такође национализовала све фондове под контролом императорске Канцеларије, али је царској породици дозвољено да задржи лични накит. Царица и њене ћерке су их ушиле у поставе својих хаљина када је породица протерана у Сибир, а после убиства накит је пронађен на лешевима. Много касније царски дијаманти и накит појавили су се на европском тржишту, где су их купили приватни колекционари.

На крају можемо видети да је лични посед Николаја II био далеко мањи од поседа најбогатијих тајкуна и предузетника данашњице. Иако је цар имао стабилан приход, морао је да тражи и да оправда већи део средстава која је трошио. Право на ове поседе му је укинуто након абдикације.

А да ли знате зашто се принц Хари на свом венчању обукао као Николај II?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“