Зашто су америчке специјалне јединице у Вијетнамском рату волеле да ратују са совјетским АК-47

Слободан Ђукић
Они једноставно нису имали поверење у сопствено оружје, тачније презирали су га из дна душе. Аутоматска пушка М-16 се заглављивала усред борбе, где су услед изненадних застоја знале да погину комплетне јединице. Са друге стране се налазио робусни и отпорни АК-47, који је пун гарежа, воде и блата немилице "штектао" без икаквог застоја.

При крају Вијетнамског рата, Американци су дорадили заплењене моделе аутоматских пушака "Калашњиков", и за њих развили нову муницију. Они су једноставно били принуђени на овако радикално решење, јер нису имали поверење у сопствено оружје, тачније презирали су га из дна душе, пише амерички портал War is boring.

"У први мах, аутоматске пушке "Калашњиков" су се у мањем обиму појавиле у Јужном Вијетнаму, где су их експлоатисали герилски одреди Вијетконга "- написао је у својој књизи Special Warfare Special Weapons, војни историчар Кевин Докери. Као резултат њене све масовније примене, она је (мисли се на АК-47) своју улогу нашла и у америчким јединицама, пре свега специјалним снагама и одредима поморских диверзаната U.S. Navy SEAL.

Данас, међу војним експертима и историчарима постоји општи консензус када су у питању резултати употребе америчке аутоматске пушке М-16 у Вијетнамском рату. Наиме, ова пушка се доста "рђаво" показала у екстремно влажним условима, и у целини је била веома лоше оружје. Често је "главила" за време борбе, а руковање са њеним првим модификацијама представљао је прави кошмар за америчке војнике, који су често губили своје главе док су покушавали да оспособе пушку за борбу.

Са друге стране, аутоматска пушка "Калашњиков" је била неупоредиво поузданије оружје, која је на све то, имала и већи капацитет оквира у који је могло да стане до 30 метака. 

Поред тога, у специјалним операцијама које су се углавном изводиле ноћу, захваљујући карактеристичном звуку приликом паљбе, као и посебном типу трасера које је користила искључиво америчка пушка, специјалци су често демаскирали своје позиције и привлачили на себе ватру непријатеља.

Америчка војска је често вршила специјалне рације по вијетнамским селима у потрази за герилцима, али и њиховим основним наоружањем, у циљу проналажења евентуалних недостатака на совјетском ватреном оружју и муницији коју АК користи.

Американци су посебно трагали за муницијом коју је користио АК-47. Пошто су амерички извиђачко-диверзантски састави користили углавном пешадијско наоружање совјетске производње, ова муниција је била драгоцена за извођење специјалних операција у Северном Вијетнаму, али и Лаосу и Камбоџи, у којима Војска САД није званично била укључена. 

 Припадници америчких специјалних снага MACV-SOG, редовно су прелазили границу побројаних држава (вршили агресију), ради заседних напада на вијетнамске конвоје, акције извиђања и уништавања непријатељске инфраструктуре. Ове јединице су се састојале из одабраних командоса из готово свих постојећих специјалних јединица у сва три вида америчке војске (копно, море и ваздух). Користиле су углавном совјетско/руско стрељачко оружје које је наменски модификовано (додатни нишани, оквирови проширеног капацитета и добоши, пригушивачи). 

Америчка команда је за специјалне операције често употребљавала борце из Јужног Вијетнама. Наиме, када се обуку у карактеристичну униформу  коју је употребљавао Вијетконг, и на раме окаче АК-47, они се визуелно нису много разликовали од Северновијетнамаца.

Ускоро је америчка команда почела да примењује још лукавију тактику. Они су почели да врше техничке саботаже над заплењеним оружјем и муницијом совјетског порекла. Основни циљ ове психолошке операције је био да се у свести бораца Вијетконга (али и огромног броја америчких војника и официра) значајно умањи висока поузданост система Калашњиков која је до тада владала.

Једноставно амерички генерали су на све начине покушавали да амортизују огромну штету коју је проузроковала очигледна супериорност АК-47 у односу на М-16. Зато су покушавали да на сваки начин обезвреде совјетску аутоматску пушку која не само да је стекла велику светску популарност, него се чак и у оквиру америчких јединица наметала као главно оружје. Ово је имало велике социо-психолошке импликације и унутар саме америчке војске¹. То је отишло тако далеко да су чак посезали и за строгим забранама употребе заплењеног совјетског оружја у својим јединицама.

Наравно све ове активности су имале безначајне ефекте на терену и ни у ком случају нису могли да преокрену даљи ток и коначни исход Вијетнамског рата. 

¹Логично, официри из трупе и војници се се питали "како побогу да добијемо овај рат, када за разлику од "примитивног" непријатеља, не умемо да направимо ни најобичнију аутоматску пушку."

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“