Смртоносни бојни отрови први пут су кориштени на бојном пољу 22. априла 1915. у близини белгијског града Ипра, где је немачка војска покушала да сломи отпор француских војника.
Немци су прво у близини реке пустили око 170 тона хлора, на делу фронта дужине 6 километара. Чим је ветар задувао у правом смеру - према француској војсци - пустили су гас из 6000 боца. До Француза су дошли жуто-зелени облаци хлора, а то је изазвало панично напуштање ровова, пише у својој књизи „Заборављени хемијски рат 1915-1918“ професор Михаил Супотницки.
Реакција Француза је била разумљива. „Човек који се нашао у таквом облаку умирао би за неколико минута. Захваљујући хлору, немачки војни хемичари су први пут успели да остваре два основна услова потребна за успех хемијског напада – масовна примена бојних отрова и максимална концентрације гасног облака“, објашњава Супотницки.
Да су Немци имали резервне снаге које би у том тренутку пробиле фронт, могли су да добију рат, сматра Супотницки. „Али резерви није било, а мали тактички успех Немаца код Ипра је послужио као сигнал за почетак обостраног хемијског рата“, закључује научник.
Хемијско оружје је на руском фронту први пут кориштено крајем јануара 1915. на подручју Пољске. Тада је, међутим, температура ваздуха била врло ниска, па руске трупе нису претрпеле озбиљне губитке.
Масивни хемијски рат против руске војске је почео 31. маја 1915. Готово потпуно одсуство дрвећа омогућило је облаку гаса да продре до 10 км у обрану руских јединица.
Искуство из Ипра је Немачкој дало разлога да верује да је победа над руском војском неминовна. „Ипак, издржљивост руског војника и добро п0стављена одбрана омогућили су руској команди да одбије једанаест покушаја офанзиве након пуштања гаса. Тада је од отровног гаса страдало 9036 војника и официра, 1183 је погинуло. Истог дана Немци су изгубили 116 бораца“, писао је у својој књизи „Хемијско оружје на бојном пољу Светског рата 1914-1918“ Александар Де Лазари, први руски научник који се бавио историјом хемијског оружја.
Али све је то само присилило Русију да уђе у хемијски рат и створи сопствено хемијско оружје.
Руски генерал Николај Јанушкевич је дан након напада послао војном министру поруку да руска војска мора имати хемијско оружје. Испоставило се да тај задатак није био лак, јер је руска хемијска индустрија зависила од немачких фабрика.
Немачка војска користи хемијско оружје
WikipediaРусија је морала да самостално повећа производњу хемијског оружја. Хлор је почео да се производи у фабрикама у Самари, Рубежном, Саратову и Вјатској губернији. У августу 1915. Руси су имали прве две тоне течног хлора, а од октобра руска војска је већ имала хемијске јединице.
Михаил Супотницки је фасциниран радом руских војних хемичара. „За годину дана су ни од чега и без стране помоћи створили војно-хемијску индустрију и направили неколико врста отрова за војску“, истиче стручњак.
Руси су хемијско оружје први пут користили у мартовској офанзиви 1916. на подручју језера Нарач (Белорусија). У напад су кренули на захтев савезника да би одвратили Немачку од напада на Верден. Напад је руску војску „коштао“ 80 хиљада убијених и рањених. Руско војно руководство се тада тек упознавало с могућностима хемијског оружја у борби.
Руске трупе су до краја 1916. године постале веома веште у коришћењу хемијског оружја, а добиле су и гас маске. Немачки напад 7. јануара 1917. против руског Северног фронта је прошао без губитака захваљујући гас маскама и дисциплини руских војника. Руска војска је извела последњи гасни напад у близини Риге 26. јануара 1917, али и немачка војска је на време ставила гас маске и није имала велике губитке.
Ипак, након Првог светског рата, свет је био свестан страшне снаге хемијског оружја.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
