Предвидео Хирошиму, нервирао нацисте, дао име новој совјетској ери: 5 чињеница о Иљи Еренбургу

Иља Еренбург

Иља Еренбург

Getty Images
Када се Владимир Лењин упознао са Еренбургом у емиграцији (1908), дао му је надимак Чупави. Иља Еренбург је у то време био неухрањени, дрчни јеврејски момак који је управо напустио Русију пошто је провео неколико месеци у затвору због повезаности са социјалистичим револуционарним круговима. Али то није најзанимљивије у његовом животопису. Ево због чега је Еренбург јединствена појава у руској историји.

1. Познавао је све: од Пикаса до Ајнштајна

Списак свих људи које је познавао Иља Еренбург (1891 – 1967) је бескрајан и на њему су сигурно сви највећи умови 20. века. Већ смо споменули Лењина. Еренбург је провео 9 година у Паризу и његови пријатељи су били Пабло Пикасо, Дијего Ривера, Амадео Модиљани и други чувени сликари.

Касније се упознао са Владимиром Мајаковским, Борисом Пастернаком и Аном Ахматовом. За време грађанског рата у Шпанији сретао се са Хемингвејем. После Другог светског рата учествовао је у Светском савету за мир и познавао се са многим представницима левице у политици и међу научницима, укључујући Фредерика Жолио и Албертај Ајнштајна.

Ривера, Модиљани и Еренбург на цртежу Маревне 1916. „Кад ће да се заврши рат?“

„У Совјетском Савезу није било другог писца са таквим ауторитетом и везама на Западу", каже биограф Еренбурга Бенедикт Сарнов. Управо је то био разлог да совјетске власти сматрају Еренбурга незамењивом фигуром, а то му је можда и спасило живот. 

2. Блистави ум или невероватна моћ предвиђања?

„Ускоро ће елиминисати све Јевреје у Будимпешти, Кијеву, Алжиру и на многим другим местима... Спаљиваће их и закопавати их живе, орошаваће поља њиховом крвљу.“ Ово звучи као цитат Хитлеровог плана Холокауста, али то су реченице из првог романа Еренбурга издатог 1922. године.

Ова сатирична књига носи наслов „Необичне авантуре Хулија Хуренита“ и садржи многа предвиђања будућности Европе и света. Нажалост, најгора од њих су се обистинила. Поред Холокауста, Еренбург је предвидео Хирошиму. Један научник у роману смишља оружје за масовно уништење, а Американци који то оружје контролишу, усмеравају га на Јапан.

Публициста Леонид Жуковски је писао: „Још увек се чудим пророчанствима из 'Хулија Хуренита' која су се у потпуности остварила. Да ли је он све то случајно погодио? Али да ли је могуће да случајно предвиди и немачки фашизам и његову италијанску разноврсност, и чак атомску бомбу коју су Американци бацили на Јапанце? Претпостављам да млади Еренбург није имао ништа заједничко са Нострадамусом, Ванђом или Месингом. Било је то нешто друго: бистар ум и брза реакција омогућили су му да види све основне црте читавих народа и да предвиди како ће се они развијати у будућности. У ранијим вековима за такав дар су могли да баце човека на ломачу или да га прогласе ненормалним, као Чадајева.“

Млади Иља Еренбург

3. Био је мајстор компромиса

У почетку скептичан према револуцији, Еренбург се касније придружио комунистима и комбиновао је високу уметност, слободу, западњачки стил живота (обожавао је Париз у ком је провео младост, говорећи да је то његова „школа живота“) и лојалност Москви.  

„Тридесетих година фашизам је јачао и Еренбург је био све мање захтеван према онима који су у суштини били у стању да га зауставе“, пише публициста Александар Мелихов. Еренбург је писао за совјетску штампу, величао Јосифа Стаљина и држао језик за зубима за време чистки пре и после рата у којима су страдали и многи његови пријатељи.

„Нисам волео Стаљина, али веровао сам му и бојао сам га се“, признао је Еренбург у својим мемоарима. „У разговору са пријатељима звао сам га 'газда', као и сви остали.“

4. Мрзео је окупаторе

Као комуниста и совјетски Јеврејин Еренбург је мрзео Немце из дна душе и када је почео Други светски рат посветио се подизању борбеног духа Црвене армије. Његов чувени чланак из 1941. године под насловом „Убиј“ имао је задатак да пробуди ратоборност, осветољубивост и мржњу код совјетских војника. „Нећемо више говорити. Нећемо се узбуђивати. Само ћемо убијати. Ако не убијете макар једног Немца током дана, рачунајте да сте проћердали дан живота.“

Еренбург на фронту

Адолф Хитлер је говорио да је Еренбург „Стаљинов кућни Јеврејин“ и обећао је да ће га обесити чим падне Москва. Немачка пропаганда је од Еренбурга направила монструма, тврдећи да позива на силовање немачких жена и убијање немачке деце.

Али Еренбург је наглашавао да је совјетска мржња усмерена само на немачког окупатора, а не на целу нацију. У мемоарима је писао: „Био сам 1945. у немачком граду који смо освојили дан раније. Рекли су ми да одем у болницу и објасним да нико неће наудити ни лекарима ни пацијентима. Главни лекар није могао да се смири, понављајући да је Иља Еренбург тако агресиван... Морао сам да му кажем да је Иља Еренбург сада у Москви, да би се смирио.“

5. Дао је име периоду СССР-а познатом као „отопљавање”

После Стаљинове смрти, Еренбург је као многи други био сигурнији за свој живот, али није нашао заједнички језик са новим генералним секретаром ЦК КПСС Никитом Хрушчовом. Ипак Еренбург је дао име новој ери која је уследила: оттепель – отопљавање. Под тим насловом објавио је роман 1954. у којем је описао толерантнији живот. Касније је тај термин коришћен са иронијом.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“