Кадар из британског филма „Јекатерина Велика“, 1934.
Петар Велики (1672 – 1725)
Илустрација из слободних извораПетар Велики није волео своју прву жену Јевдокију Лопухину. Њу му је изабрала мајка када је Петру било само 16 година, тако га припремајући за преузимање власти.
Јевдокија је по Петровом мишљењу била старомодна и није делила његову страст према западној култури. Млади цар ју је убрзо напустио, али не пре него што му је 1690. године родила злосрећног наследника Алексеја Петровича.
1698. године, када је сазнао да њен отац кује заверу против државе, Петар је Јевдокију послао у манастир у Суздаљу (190 километара од Москве). Некадашња царица је, међутим, наставила да води световни живот у манастиру. 1709. године је имала аферу са мајором Степаном Глебовом, који је послат у Суздаљ ради регрутације војника, али се уместо тога нашао у озбиљној љубавној вези.
Јевдокија Лопухина (1669 – 1731)
Илустрација из слободних извораЊихова срећа је трајала девет година, све док 1718. године Петар није сазнао за ову аферу од других монахиња, које су биле испитиване. Ухваћен и мучен, мајор Глебов је признао да има љубавну везу са Јевдокијом, истичући да је то била његова иницијатива и покушавајући на тај начин да заштити своју вољену.
Јевдокија је одведена на Глебовљево погубљење. Легенда каже да су јој војници на силу држали очи отворене, како не би могла да избегне страшан призор страдања њеног љубавника (био је набијен на колац). Нажалост, Јевдокија није била једина Петрова љубавница која је искусила његову суровост. Једна његова пролазна страст леди Хамилтон погубљена је из истог разлога: усудила се да нађе другог љубавника.
Јекатерина Велика (1729 – 1796)
Getty ImagesПуно се расправљало о томе да ли су Катарина Велика и Петар III уопште имали сексуалне односе. Али једно је сигурно, Катарина је током свог живота имала најмање 20 љубавника и миљеника.
„Само Бог зна како, али моја жена је трудна. Не знам засигурно да ли је дете моје и да ли морам да га прихватим као своје”, рекао је Петар III, према сведочењу саме Катарине у време када је она била трудна и носила своју ћерку Ану, која је вероватно зачета у романси са Станиславом Поњатовским, будућим краљем Пољске.
Григориј Орлов, царски стражар и један од оних који су Катарини помогли да преузме власт од свог мужа, био је Катаринин миљеник 12 година. Имали су сина коме су дали име Алексеј Бобрински и који је касније постао генерал и научник. Пре његовог рођења Катарина је имала велике муке да ову трудноћу сакрије од свог мужа. Али највећи проблем био је порођај.
Григориј Орлов (1734 – 1783)
Илустрација из слободних извораКатаринин одани слуга Василиј Шкурин пронашао је решење. Знао је да Петар III има бизарну страст да посматра куће које горе, па је Шкурин запалио своју сопствену кућу у Санкт Петербургу. Чим је цар пожурио из палате да гледа гашење пожаре, Катарина је родила бебу која је поверена Шкурину, а касније је добила титулу грофа.
Николај I (1796 – 1855) са супругом Александром Фјодоровном (1798 – 1860)
Илустрација из слободних извораСа 17 година велики кнез Николај, будући цар Николај I, оженио се принцезом Шарлотом Пруском, која је 1816. године крштена у православној цркви под руским именом Александра Фјодоровна. Њихова љубав је била постојана. Сматрали су их за један од најлепших аристократских парова у Европи.
После смрти Николајевог старијег брата Александра I, дошло је до побуне декабриста. Николај је постао цар уместо његовог старијег брата Константина. Током ноћи побуне, Александра је доживела нервни слом и добила тик који јој је остао до краја живота.
Александра је до 1832. године родила седморо деце и била је толико исцрпљена да су јој доктори забранили секс. Случајно или не, неколико година раније Николај је својој жени поклонио дивно имање на селу. Александра је све више времена проводила тамо, док је цар (и многи људи у Санкт Петербургу су то знали) имао неколико љубавних излета са дамама из високог друштва и из дворских кругова.
Варвара Нелидова је била највољенија међу његовим љубавницама, а истовремено је била Александрина омиљена дворска дама. 1845. године царица је наредила Нелидовој да је прати на путу за Италију. План је успео: упорни Николај је оставио све обавезе и отишао заједно са њих две у Напуљ.
Александра Фјодоровна 1860-те
Илустрација из слободних извораПрема легенди, њих троје су решили своје односе и вратили се заједно у Санкт Петербург. Љубавна веза Николаја и Нелидове трајала је све до његове смрти 1853. године. Признајући њену љубав према преминулом Николају, Александра је Нелидовој дозволила да проведе сат времена поред његовог одра. Након тога Александра је Нелидовој помогла да на двору добије повољну позицију. Љубав према истом човеку помогла је двема женама да постану пријатељице после његове смрти.
Велики кнез Николај Константинович (1850 – 1918)
Илустрација из слободних извораЊегов отац је био млађи брат Александра II и био је најпривлачнији међу великим кнежевима. Сналажљив, паметан и физички снажан, Николај је био наследник једног од највећих имања у царству.
На балу у Санкт Петербургу упознао је Фани Лир, америчку глумицу и плесачицу. У почетку је то била само страствена афера, али је њихова веза убрзо почела да задаје главобоље владајућој породици. Брак са женом нижег друштвеног статуса би уништио Николајевљево богатство и био срамота за Романове. Зато је велики кнез послат да ратује. Чим се вратио, отишао је на путовање по Европи... са својом вереницом и на њу потрошио огромне суме новца.
На крају је велики кнез потрошио све што му је било на располагању. (Као и други чланови царске породице, он није могао да троши бесконачно, већ је сваке године добијао одређену суму новца). Затим су, у априлу 1874. године нестали дијаманти из дворца Николајевљевих родитеља, који су узети са једне од највише поштованих икона у породици, са оне испред које је Николај I благословио свог млађег сина, Николајевљевог оца, и његову жену.
Фани Лир
Илустрација из слободних извораИстрага је показале запањујуће резултате: дијаманте је украо и продао у залагаоници велики кнез Николај! Планирао је да новац потроши на поклоне за његову Фани. Велики кнез није показао никакво кајање због овог преступа, па су родитељи наложи да се прогласи лудим. Изгубио је све привилегије као члан царске породице и послат је на село, а затим у Средњу Азију. Није му чак било дозвољено ни да присуствује сахрани свог ујака Александра II 1881. године.
У Ташкенту (2800 километара од Москве) велики кнез се посветио филантропском раду: пројектовао је и надгледао изградњу преко потребног система за мелиорацију, изградио је локално позориште и финансирао образовање у том крају. У Санкт Петербург је дошао убрзо после револуције, али затим се поново вратио у Ташкент, где је умро 1918. године. Наравно, никада више није видео Фани Лир.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу