Министарство одбране скинуло ознаку тајности са Стаљинове наредбе о бомбардовању Берлина

Историја
RUSSIA BEYOND - СРБИЈА

Министарство одбране Русије скинуло је ознаке тајности са архивске грађе о историји ратне авијације и подвизима совјетских пилота у време Другог светског рата, саопштено је из одељења за информисање и медије војног ресора.

Међу објављеним документима налази се копија руком писаног концепта наредбе комитета одбране СССР о бомбардовању Берлина из августа 1941. године, који је диктирао Стаљин.

„Другу Водопјанову“, стоји у заглављу Стаљинове наредбе у којој се каже:

„Осамдесет прва ваздухопловна дивизија на челу са командантом дивизије другом Водопјановом ставити у дужност да с деветог на десети август или једног од наредних дана у зависности од временских услова изврши напад на Берлин. Приликом напада осим разорних бомби обавезно бацити на Берлин и запаљиве бомбе малог и великог калибра. У случају да мотори почну да отказују на путу за Берлин у својству резервног циља бомбардовања имати Кенигсберг.

У потпису Ј. Стаљин.

Поред тога војни ресор објавио је архивске документе са појединостима о подвизима пилота-јуришника чија имена досад нису била објављивана. Међу њима је и млађи лајтнант Владимир Гуљајев који је нанео противнику озбиљан ударац и успео да приземљи оштећени авион. Ту су и непознати документи који сведоче о наградама посади која је успела да понови подвиг Николаја Францевича Гастела који је први у Другом светском рату извео таран – напад оштећеним авионом на циљ.

Посебан одељак посвећен је пилоту Јекатерини Зеленко која је за мање од шест месеци рата извела преко четрдесет успешних борбених налета. Постхумно је одликована звањем хероја Совјетског Савеза за изузетно херојство и жељу за победом. Објављени су и подаци о ваздухопловима као што су Ил-2, Як-1, Як-7, Як-3, Ла-5, Ла-7 и другим.

Совјетски Савез извео је ваздушни напад на Берлин као одговор на бомбардовање Москве у ноћи између 21. и 22. јула 1941. године. Бобардовање Берлина имало важан психолошки и војно-политички ефекат. Совјетски ваздухопловни напад изненадио је немачко руководство. У Берлину су напад приписали Енглезима, међутим, Лондон се јавно оградио саопштивши да њихова авијација тада није летела изнад немачке престонице. Главни удар извршен је на стадион, нови индустријски кварт, железничку станицу и телеграф. После бомбардовања на совјетске авионе отворена је ватра, међутим, сви авиони вратили су се у базу. Наредбом народног комитета посада бомбардера добила је захвалнице и по две хиљаде рубаља.