Зашто је Русија продала Аљаску: Нови поглед на болно питање руске историје

Наталија Носова
Руска историја је пуна сложених ситуација и догађаја. Њихова анализа је понекад сувопарна, те je наш редовни аутор историчар др Георгиј Манајев одлучио је да вам неке од тих догађаја преприча у виду кратких позоришних комада где су у улогама заинтересоване земље, историјске личности и људи као представници нације.

Улоге:

Русија – Источноевропска империја. Моћна, али јој увек недостаје новца и пати од корупције и лењих функционера.

САД – млада моћна држава која муку мучи са унутрашњим политичким проблемима. Непријатељ Велике Британије.

Велика Британија – „господарица мора“. Непријатељ (понекад савезник) Русије и САД. Обема жели да осујети просперитет.

Руска америчка компанија – руска државна компанија основана ради трговине са Америком

Руски пионири – разни руски истраживачи, морепловци и трговци.

Гроф Муравјов Амурски – генерал-губернатор Источног Сибира.

Службеници Руске америчке компаније – морнарички официри, млади руски племићи, колико арогантни толико и глупи.

Руси

Американци

Алеути – аутохтони народ са Аљаске

Тлингити – ратоборно индијанско племе са Аљаске

1732.

Руски пионири (званично откривају Аљаску): О! Нова земља за истраживање и освајање! Нови људи за трговину и размену добара!

Алеути: {|”|}*&()!*#%^&%!&! (Добродошли, сјајни и необични бледолики!)

Руски пионири: О, здраво, здраво! По нашим схватањима ви уопште нисте људи него варвари. (Почињу да убијају морске видре и моржеве, одузимајући тако Алеутима храну и реметећи њихов традиционални начин живота).

Алеути: !?***(?*) {|”|}*&()!*#%^&%!&! (Одлазите одавде бледолики ђаволи, побићемо вас и спалићемо ваше бродове!)

Руски пионири: Зар тако? Јесте ли видели наше ватрено оружје? (Заузимају поједина алеутска насеља силом).

Алеути немају другог избора него да тргују са Русима. У наредних 30 година број Алеута на Аљасци је опао за 70% због недостатка хране.

1763.

Алеути: *(!I*)*(!^&%&$%!%^$%! !?***(?*) {|”|}*&()!*#%^&%!&! (Е, сад је доста. Одлазите бледолики ђаволи, побићемо вас и спалићемо ваше бродове!)

Руски пионири (новопридошли)

Русија: Доста је било замајавања. Ви се само међусобно убијате, а ја тако нећу моћи да тргујем са америчким континентом.

1799.

Русија: Ви можете да управљате Аљаском, а ја ћу зарађивати на њој јер је цар један од главних власника ваших акција!

Руска америчка компанија (по доласку на Аљаску): Хиљаду ми даброва! Каква гозба! Кости од моржа! Крзно морске видре! Чај и свила из Кине! Велике резерве злата под земљом! Постаћемо богаташи!

Тлинкити: „Hokaaaaaaaaahey!“!

Русија: Забога! Ви не можете да се борите чак ни против Индијанаца у обичним кануима! Послаћу вам појачање што пре.

Руска америчка компанија: <Појачање је стигло, Индијанци из племена Тлингит су разбијени, поново је заузета Ситка>

Русија: Најзад! Већ сам мислила да морам подићи Суворова из мртвих да вам помогне. Хајде сад мало да зарађујемо.

1819.

Службеници Руске америчке компаније: Под један, мењамо правилник – сада само морнарички официри могу да управљају компанијом. Под два, подижемо наше плате да буду као министарске. Дрмамо ситуацијом! Живели ми!

Руска америчка компанија: Новца је све мање.

Службеници Руске америчке компаније: Нема проблема. Натераћемо Алеуте да убијају више морских видри и куповаћемо их упола цене!

Алеути: !?***(?*) {|”|}*&()!*#%^&%!&! (сочне псовке на алеутском језику)

Руска америчка компанија: Оде маст у пропаст! Наши нови менаџери не могу чак ни да организују поморску трговину. Изгледа да они само пију и играју. Русијо, ја сам на ивици банкрота.

Русија (издваја 200.000 рубаља годишње за спасавање Руске америчке компаније од банкрота, што је равно годишњој заради двојице министара). Нека су проклети ти бедни официри! Изгубих читаво богатство! Охо, шта је сад ово? Почео рат! Е, само ми је још то требало.

1853. (у Европи почиње Кримски рат)

Гроф Муравјов-Амурски (пише писмо руском императору Николају I):

Ваше Императорско Величанство,

САД су направиле пругу и ускоро ће стићи до границе са Аљаском. Пре или касније ћемо бити принуђени да наше северноамеричке територије препустимо њима...

Велика Британија: Дозволите ми да вам одузмем један минут и учтиво саопштим да на Аљасци имате само пар гарнизона са малобројним људством. Гле! Изгледа да ни ваш Далеки исток није добро заштићен. Наше Величанство и Француска шаљу флоту да покори ваш најисточнији град, Петропавловск-Камчатски!

Русија: Није баш тако незаштићен као што ви мислите!

(Гарнизон Петропавловска-Камчатског славно брани луку и побеђује британску флоту)

Русија (Енглеској): Било ми је задовољство, Ваше Величанство!

Велика Британија: Бог је оставио те луде Русе! Изгубили сте Кримски рат, а ваш император је управо умро! Поред тога, ја ћу вам блокирати Аљаску са мора.

САД: Дакле, немате баш много избора. Ево овде је 7 милиона долара... (123 милиона долара у данашњој противвредности)

Русија: Само 7 милиона долара? Дајте онда и једно пиво. Или два пива. Шта могу да купим за те паре? Можда брод? Добро, рецимо два брода. То је око 11 милиона руских рубаља – толико ја сваке године трошим на Министарство императорског двора. То је бре сића, људи!

САД: Шта да се ради... Једино што можемо јесте да вам део те суме дамо у железничкој опреми која вам је сада толико потребна.

Руси: Хеј, ви горе, на престолу! Да нисте мало одлепили? Американци су управо пронашли златне жиле на Аљасци! Зашто продајете земљу која се још није осушила од крви наших војника?

Русија: Ја свакако не могу да браним ту земљу.

Велика Британија:

Боже чувај нам Краљицу!

Дај јој многе ратне победе,

Учини је срећном и славном,

Да нам дуго царује,

Боже, чувај нам Краљицу.

Русија: Еј, ви тамо! Хоћете ли још један Кримски рат против једне од најбољих армија у Европи?

Руси: (жамор и понека псовка).

Русија: Е, то је већ боље.

САД: (Почиње копање злата на Аљасци. Почиње „Златна грозница“): Благо мени...

Русија: Ах! Те јадне империјалистичке државе. Шта ме брига, ја имам своју земљу где управљам. Ево, управо смо укинули кметство. У сваком случају, не треба ми тај амерички фрижидер, ионако тамо више нема мојих омиљених морских видри.

Одрицање одговорности:Овај текст је измишљена прича о сложеним односима међу европским државама у 18. и 19. веку. Ради драмске композиције местимично се одступа од историјске веродостојности, али су основне чињенице тачне.

Прочитајте и други текст Георгија Манајева Зашто је Русија продала Аљаску?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“