Совјетско-америчка љубавна прича као створена за холивудски филм

Зоја Фјодорова игра главну улогу у филму „Три жене”

Sputnik

Руска филмска звезда Зоја Фјодорова и амерички морнарички официр Џексон Тејт упознали су се у Москви, где је он стигао у јануару 1945. године у оквиру војне мисије крајем Другог светског рата. Срели су се на пријему у совјетском Министарству спољних послова и заљубили се на први поглед. Када је позвао Зоју на састанак, Џексон није знао каквом је ризику излаже: било каква веза са странцем совјетског држављанина је могла да одведе иза решетака. Али Зоја је мислила да је Џексон невероватно згодан, а Американци су били совјетски савезници у рату, па је одлучила да ризикује. После несрећног брака, упознавање са Џексоном за њу је био дашак свежег ваздуха. На његово изненађење, Зоја је од њега тражила да на њиховим састанцима никад не носи војну униформу и да увек буде тих, како људи не би знали да је странац.

Викторија значи победа

Тајновитост њихових састанака само је појачала њихова узајамна осећања. Љубавници су ковали планове о заједничком животу, а у ноћи 9. маја Зоја је Џексону рекла да осећа да ће затруднети те вечери. Одлучили су да детету дају име у част победе савезника: Виктор или Викторија.

Чак и тих сурових година Стаљиновог режима млади пар је ипак имао шансе да остане заједно, али све изгледе на срећу уништио је најзлокобнији човек из Стаљиновог круга најближих сараника, Лаврентиј Берија. Он је био познат као организатор терора и репресија, али и као велики љубитељ жена и сексуални предатор. Управо он је био човек чију је помоћ Фјодорова тражила 1941. године, пре почетка рата, како би спасла свог оца, револуционара и оданог комунисту, који је био ухапшен због несмотрене опаске о Стаљину. Импресиониран њеном лепотом, Берија је ослободио њеног оца. Тада ју је позвао на „рођендан своје жене”, очекујући да ће бити награђен за услугу коју јој је учинио. Али, када је Зоја стигла у његову кућу, Беријина жена није била код куће. Млада глумица је одлучно одбила његово удварање пре него што ју је он, обузет бесом, избацио из куће.

Почетак рата спасао је Зоју моменталног хапшења, али се испоставило да Берија није заборавио на њу и да је наставио да прати ток њеног живота. Убрзо после 9. маја 1945. године Зоја је неочекивано послата на турнеју на обалу Црног мора да наступа за рањене војнике, док је Џексон протеран из Совјетског Савеза. Осим тога, он је земљу напустио пре него што је сазнао да је Зоја добро предосетила: била је трудна.

Зоја Фјодорова наступа на линији фронта 1943. године.

Архивска фотографија

За Зојину трудноћу прва је сазнала совјетска полиција НКВД. Она је била под присмотром чак и у породилишту када је родила дете. Тек тада је схватила да јој се Берија сигурно свети.

Џексон је сломљеног срца слао Зоји писма из Америке, али она није добила ниједно. Не морамо ни да кажемо да није могла да му одговори. Џексон је примио само једно анонимно писмо, у којем је стајало да не треба више да узнемирава Зоју. Писмо је вероватно послао НКВД.

Отац изгубљен, мајка пронађена

Мала Викторија још није била напунила ни годину дана, када јој је мајка ухапшена. Током саслушања Зоји је речено да је Џексон шпијун и да му је она помагала и прослеђивала му информације. Глумица је оптужена за организацију криминалне групе која је наводно намеравала да убије Стаљина. Осуђена је на 25 година затвора, а сва имовина јој је конфискована. Али мала Викторија није завршила у сиротишту захваљујући сестри њене мајке, која је била протерана у Казахстан, где је прихватила своју сестричину и подигла је као своје дете.

Зоја Фјодорова са ћерком Викторијом

Victoria Fyodorova and Haskel Frankel/Delacorte Press, New York, 1979

1953. године, после Стаљинове смрти, Зоја је ослобођена. Упркос свему што је преживела, поново је почела да глуми и могла је узме код себе Викторију и да јој каже да је она њена права мајка.

Први покушаји да контактира оца у Америци

Прибојавајући се шта би се могло десити са њеном ћерком, ако њу поново ухапсе, Зоја је почела да тражи начине да контактира Џексона и каже му за њихову ћерку. Прилика се појавила када јој је њен пријатељ, који је радио у хотелу „Украјина”, у којем су често одседали странци, саветовао да поразговара са Американком Ирином Кирк, професорком на Универзитету у Конектикату, која је у то време радила у Москви као преводилац. Кирк је била потомак официра белогардејца који је напустио Русију и провела је детињство гледајући филмове у којима је играла Зоја.

Зоја је тада по први пут рекла својој ћерки ко је стварно био њен отац (раније јој је говорила да је био руски пилот који је погинуо у рату). Викторија, која је тада имала 15 година, одувек је желела да има оца, посебно јер је била позната као ћерка „непријатеља народа”. Зато је била врло узбуђена када је сазнала за свог оца у Америци и желела је да га упозна. Међутим, није било лако пронаћи га у САД. Тек неколико година касније Ирина је успела да набави Џексонову адресу преко пријатеља свог пријатеља. Послала му је писмо са Викторијином фотографијом и он ју је одмах признао као своју ћерку.

Зоја није сазнала истину о Џексону

Међутим, чак и када је сазнао за своју ћерку, Џексон није успео да успостави контакт ни са њом ни са Зојом. Ирина је успела да им каже да га је пронашла и да је он признао Викторију као своју ћерку тек када се сама вратила у СССР неколико година касније. Дотада су Зоја и Викторија, захваљујући КГБ-у, већ поверовале да их је Џексон напустио.

Викторија Фјодорова је постала глумица као и њена мајка. На постеру за филм „О љубави”.

Филмски студио Горки

Једини начин да Викторија упозна свог оца био је да отпутује за САД, али као држављанка СССР-а није могла да напусти земљу без званично прихватљивог разлога. Ни Џексон није могао да дође. Био је болестан и имао је 75 година. Џексонова писма нису увек стизала до Викторије, а сви њихови разговори телефоном су снимани. А често његови позиви једноставно нису били прослеђивани. „Нема одговора” – говорио му је глас са друге стране жице.

Како је медијска кампања помогла Викторији да стигне у САД

Схватајући да је ситуација безизлазна, Викторија се обратила америчким новинарима. 27. јануара „The New York Times” је објавио дугачак чланак под насловом „Совјетско дете рата жели да посети оца у САД”. „The Los Angeles Times” је такође објавио текст о Џексону, у којем се он присећа догађаја од пре 30 година. 

The New York Times, 1975

У потрази за сензацијом новинар из америчког недељника „National Enquirer” Хенри Грис је контактирао Викторију и одлучио да јој помогне да дође у САД, док је недељник обећео да ће платити њен смештај, путне карте и друге трошкове за ексклузивна права да објави причу о првом сусрету ћерке са својим оцем.

Зоја и Викторија Фјодорова

Victoria Fyodorova and Haskel Frankel/Delacorte Press, New York, 1979

Викторијин сусрет са оцем био је веома дирљив и она није желела да се врати у СССР. Удала се за пилота из америчке авио-компаније „Pan American” и остала у Америци. Зоја је добила визу да путује у Америку једном годишње, а 1976. године коначно се поново срела са својим вољеним Џексоном, две године пре него што је он умро од рака.

Зоја Фјодорова и Викторија Фјодорова са својим мужем и сином

Victoria Fyodorova and Haskel Frankel/Delacorte Press, New York, 1979

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!