Победа која је од Русије направила велесилу: 5 чињеница о Северном рату против Шведске

 Јохан Готфрид Танауер, „Петар у Полтавској бици“ из 1710-их, уље на платну, Државни руски музеј, Санкт Петербург, Русија.

Јохан Готфрид Танауер, „Петар у Полтавској бици“ из 1710-их, уље на платну, Државни руски музеј, Санкт Петербург, Русија.

Global Look Press
После Северног рата против Шведске периферна држава Московска Русија постала је велика суперсила – Руска империја. Управо у том сукобу је Русија однела своју прву победу на мору. Тада је рођена и руска гарда.

1. Русија је у Европи третирана као империја још пре него што је то постала

27. јуна (8. јула) 1709. године одиграла се Полтавска битка, најважнији окршај Северног рата (1700-1721) Гравира Ф. Симона „Полтавска битка“. Према оригиналу Д. Мартена. Прва четвртина 19. века. Државни историјски музеј (Москва).

Победа у одлучујућој Полтавској бици 1709. године доживљена је у Европи као сензација. Дивљи руски медвед је победио моћног шведског лава. До тог тренутка је Московска Русија била неприметна држава негде на периферији Европе, а сада је изненада доспела у центар пажње водећих европских сила.

Петар Први је примио титулу императора тек по завршетку Северног рата 1721, али Европљани су управо од победе код Полтаве почели да називају Русију империјом.

Северни рат је омогућио Русији да заузме место Шведске и постане хегемон у Источној Европи. Освајајући велике територије на Балтику, учврстивши своје позиције на обали Балтичког мора и створивши моћну армију и флоту, Русија се показала као нова озбиљна сила коју друге силе неће моћи да игноришу.

2. Шведска коњица бежи од камила

„Битка код Лесне“, Жан Марк Натије, 1717 /Музеј „Пушкин“

На самом почетку рата 1700 године руски и шведски одреди су се сударили код Пскова. У нападу су пред шведском коњицом изненада искрсли необични јахачи. Били су то одреди Калмика на камилама.

Калмици су номадски народ из јужне Русије. Служили су у руској армији као нерегуларне јединице, уносећи својим муњевитим коњичким нападима велики неред у позадину и крила шведске армије. Понекад су у борби учествовали и јахачи на камилама.

Шведски коњи су били уплашени изгледом тих егзотичних животиња, па су се дали у бекство. Одмах за камилама су се појавили и калмички коњаници и довршили започето.

3. Настанак руске гарде

Слика А. Е. Коцебуа „Битка код Нарве“.

Руски цар Петар Први је створио своје елитне јединице неколико година пре почетка рата против Швеђана. Основао је два пука – Преображенски и Семјоновски. То су биле јединице европског типа, што је било ново за Русију. Оне су биле боље од застарелих одреда такозваних „стрелаца“.

Петар Први је 2. септембра 1700. године дао додатни епитет овим пуковима: „лејбгардијски“, а већ у новембру их је чекало прво велико искушење. Била је то прва већа битка против војске шведског краља Карла XII код Нарве.

Руси су доживели тежак пораз. Изгинуле су хиљаде војника, дошло је до свеопште панике и хаоса, руски официри су се масовно предавали непријатељу. Изузетак су били поменути гардијски пукови у којима је очувана војна дисциплина. Они су три сата неуморно одбијали нападе Швеђана, што је на крају спасло руску армију од потпуног уништења.

Петар Први је даржљиво наградио гардисте, а затим од њих направио ударну силу руске армије. Наредио је да убудуће носе црвене чарапе уместо зелених, што је значило да су се борили „у крви до колена“.

4. Швеђани су молили руске војнике да им продају оружје

Полтавска битка (Северни рат, 1700-1721), мозаик Михаила Ломонсова, Државни историјски музеј у Москви.

Северни рат је био невероватно бруталан, али је у њему било и парадоксалних и комичних ситуација.

Неколико месеци пре слома шведске армије у Полтавској бици Карл XII и Петар Први су одржали прве мировне преговоре који нису уродили плодом. Међутим, током тих преговора шведски посланик је пренео цару личну молбу шведског краља.

Карл XII се пожалио Петру да његова војска нема довољно провијанта, да су многи војници болесни, а савезници Пољаци за своје услуге траже превише новца. Због тога би Карл, како је написао, био захвалан ако би му Руси могли продати жито, вино, лекове, барут и олово по прихватљивој цени.

Петар Први није хтео да наоружава свог непријатеља, али је бесплатно послао Швеђанима три товара жита, два товара вина и неколико кола са лековима.

5. Прва победа Русије на мору

Велика гравира Битке код Гангута, Маурицио Бакуи, 1724-1727.

Русија је 1714. године постигла велики успех у рату. Већ је била освојена централна и јужна Финска, али су Швеђани и даље контролисали Балтичко море, што је требало без одлагања решити.

Близу рта Гангут (данашњи Ханко) 7. августа је 99 руских галија кренуло у напад на одред од десет шведских бродова на челу са великим артиљеријским једрењаком плитког дна који је носио назив „Елефант“. Искористивши мирно море без ветра и грешку Швеђана који су се поделили, Руси су заузели непријатељске бродове на јуриш, борбом прса у прса, у којој је Петар Први лично учествовао.

У част победе је у Санкт Петербургу подигнута тријумфална капија на којој је приказан орао како седи на леђима слона, са натписом: „Руски орао не лови муве“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“