Руско Министарство одбране објавило тајне документе о Курској бици

Старији поручник Иван Шевцов, будући херој Совјетског Савеза, поред немачког тенка „Тигар“ кога је он лично онеспособио. Курска битка, 1943. Фотографија из слободних извора.

Старији поручник Иван Шевцов, будући херој Совјетског Савеза, поред немачког тенка „Тигар“ кога је он лично онеспособио. Курска битка, 1943. Фотографија из слободних извора.

Руско Министарство одбране представило је јединствене документе са којих је скинута ознака поверљивости. Они говоре о догађајима из Великог отаџбинског рата у лето 1943. године. Документи су објављени поводом обележавања 75. годишњице Курске битке, која се одиграла од 5. јула до 23. августа.

Наређењем врховног главнокомандујућег совјетске војске Јосифа Стаљина од 23. августа јединицама које су ослободиле Белгород, Курск и Харков додељени су почасни називи. У част совјетских војника први пут у историји земље у августу 1943. године у Москви је испаљена почасна плотунска паљба.

Такође је представљена директива Главног штаба Врховне команде о усвајању плана ослобођења Харкова. Ова операција је била једна од финалних тачака стратешке офанзиве совјетске војске.

У том документу се, иако он носи ознаку „посебне важности”, имена војних команданата не наводе, како би се избегло цурење информација. Координација дејстава четири фронта била је у рукама „друга Јурјева и друга Александрова”, док су њихови подређени били маршали Георгиј Жуков и Александар Васиљевски.

Наређење упућено снагама Брјанског фронта од 10. јула командантима стрељачких јединица је налагало да војницима објасне начине борбе против најновијег немачког тешког тенка „Тигар”. Током борби на истуреним положајима код Курска совјетски војници су разбили мит о непобедивости овог тенка. Документ показује како је команда фронта радила на јачању борбеног духа војника.

Оперативно одељење Централног фронта саставило је фото-албум „Артиљерија у борби против тенкова и самоходног непријатељског оружја од 5. до 31. јула 1943. године”.

„Албум прегледно приказује непроцењив допринос 'богова рата' победи над фашистичким окупатором: тенкови, оклопна возила, оружје и утврђења снага Вермахта погођена совјетским гранатама више се нису могла користити”, наводи руски одбрамбени ресор.

На сајту је објављен и материјал о одликовањима. На пример, у белешци политичког одељења Шесте гардијске армије од 10. јула 1943. године наводи се да је нишанџија противтенковског топа калибра 45 милиметара  десетар Бисарев, који је одликован Орденом хероја Совјетског Савеза, „уништио не само 26 немачких тенкова, него је, такође, иако рањен, наставио да гађа фашистичку пешадију”.

 „Немојте се уобразити”

Снагама Брјанског фронта, које су учествовале у ослобођењу Орла, а затим и у Курској бици, команда је наредила да се „не уобразе” и да се не зауставе на постигнутим успесима.

„Треба још енергичније развијати офанзивна дејства, не заборављајући да су нам Отаџбина и велики Стаљин наредили: истребите окупаторе и што брже очистите родну земљу од погане немачке олоши”, наводи се у наређењу упућеном фронту од 17. јула 1943. године.

Осим тога, војницима је наређено да храбро дочекују нападе непријатеља, да их „гађају својом прецизном паљбом, одвајајући пешадију од тенкова и уништавајући је”, као и да „туку Немце у стаљинградском стилу”, не давајући мира „непријатељу који је узнемирен, као пред ватром”.

Војници Брјанског фронта позвани су на међусобну сарадњу и пружање помоћи. Наложено им је да запамте да се „у савременој борби само уједињеним напорима свих родова војске може постићи успех”.

„По непријатељу треба тући као Суворов, не бројевима, него умећем!” – истиче се у документу.

Прочитајте такође: Специјал Курска битка-Судар титана 1 део

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“