Трг Ивана Прошина: Зашто Ваљевци хоће да врате градском тргу име погинулог руског војника?

Катарина Лане
Нико не сме бити препуштен забораву – тим императивом се руководила Зорица Јеремић-Шевић из ваљевског историјског архива када је из свих доступних извора прикупљала оскудне податке о руском црвеноармејцу Ивану Прошину који је погинуо у Ваљеву. У ексклузивном интервјуу за портал Russia Beyond она прича какав је Прошин био као човек, зашто је по њему својевремено добио име трг у Ваљеву и зашто је неопходно вратити тргу тај назив.

На улазу у Ваљево налази се мали трг поплочан калдрмом. Око трга расте дрвеће у чијој сенци се таксисти крију од сунца. На старим поломљеним тезгама неко је оставио празне пивске флаше, арматура штрчи из бетонских стубова око којих се увијају вреже самоникле винове лозе. Тај запуштени амбијент посматра усамљени бронзани споменик доктора Пантића у центру трга. И он је до колена зарастао у коров. Овај трг сада носи његово име, мада се и болница и медицинска школа налазе на сасвим другом месту. Релативно недавно, после Другог светског рата, овај трг је дуго носио име руског црвеноармејца Ивана Прошина.

Он је био војни возач, возио је официре Црвене армије на Сремски фронт када је један пројектил погодио његово возило и смртно ранио руског десетара. Управо на том тргу под старим кестеном Прошин је крварио када му је притекла у помоћ породица Лаушевић, извадила га из камиона и унела у своју кућу. Професорка Јеремић-Шевић прича како је почела да истражује ове историјске догађаје и како је пронашла неколико фотографија на којима су забележени кључни моменти живота и смрти Ивана Прошина.

„То је први званично именовани трг у нашем граду, и то је мене заинтригирало. Питала сам се ко је и зашто завредио толику пажњу. Почела сам да тражим сведоке, испитала сам преко 200 људи. Најтачније информације су ми дали људи који су живели ту у околини трга. Затим сам преко Међународног јавног фонда јединства православних народа нашла унука Ивана Прошина, који ми је дао слике свога деде. Иван Прошин је са 27 година отишао на фронт почетком рата. Одликован је медаљом за одбрану Стаљинграда. Крајем августа 1944. године јединице Црвене Армије улазе у Југославију и са својим 68. аутомобилским пуком у Србију стиже шофер Иван Прошин. У ноћи између 30. новембра и 1. децембра 93. црвеноармејска дивизија, којој је припадао Прошинов пук, по хитном наређењу се пребацује на Сремски фронт. У том пребацивању је Иван Прошин смртно рањен. Сведочи др Зоран Јанковић, који је био дечак у то време: „Руси су однели рањеног војника у двориште преко пута трга и дошли су на наша врата тражећи доктора. Мој отац је отишао са њима и рекао је после да Рус много крвари у пределу препоне и он је га превио“. Током Другог светског рата многе ваљевске куће су биле преуређене за потребе војске и тако је у кућу породице Лаушевић у Брђанима, Кнез Милошева 81, доспео тешко рањени црвеноармејац. Прошин је после тога живео још само 20 дана. Из ове куће је његово тело 19. децембра 1944. изнето у ковчегу на овај трг и ту је био сахрањен по својој жељи на месту где је последњи пут седео за воланом свог камиона.

У збирци историјских фотографија нашла сам фотографију коју је поклонио Милован Дудић. Он је као званични представник народне власти био на сахрани, а његов син Драшко Дудић се у име ваљевских пионира опростио од војника и прочитао опроштајни говор. Поред њих на фотографији се виде црвеноармејци са скинутим зимским капама.

То је било 19. децембра 1944. године.

На другој фотографији види се посмртна поворка од куће у Брђанима Кнез Милошевом улицом. Колона црвеноармејаца је била дугачка пола километра! Ти војници су се вратили због свог пријатеља са Сремског фронта, што сведочи о томе колико су сви волели Ивана. На челу колоне је био специјални војни камион какав је возио Прошин. На тргу где је сахрањен подигнут је споменик са камионским воланом. Након десетак дана тргу је званично додељено име Ивана Прошина.

Незванично се тај трг звао „Код волана“. Деца су се ту играла, људи су шетали, трг је био прометан. Касније је тај волан скинут са споменика и монтиран на санке за боб трке, да би 1961. године одлуком комисије за подизање костурнице и уређења гробља бораца Црвене армије у Јагодини посмртни остаци Ивана Прошина били ексхумирани и премештени из Ваљева у заједничку спомен-костурницу у Јагодини.

„Мене увек занимају људске судбине“, наставља Зорица Јеремић-Шевић.

„Иван је рођен у Русији. Тамо је први пут удахнуо ваздух, а последњи пут је издахнуо у Ваљеву у својој 30 години. И он је овде негде наш! Без обзира где су га ексхумирали, ако је трг званично добио име по њему, и ако постоји документ о томе, није у реду да се та одлука не поштује 74 године. Ја сам причала са људима који су ту одрасли, и они би волели да се тргу врати име Ивана Прошина. Он је личност која је допринела да фашизам 9. маја буде побеђен – то је велика историјска чињеница. Историјски архив као културна институција свесрдно подржава ту иницијативу, а подржавају је и Руски дом у Београду, и Међународни центар за заштиту и очување историје војника ’Меморијал’. О томе је обавештена Руска амбасада и Руско-српско друштво Ваљева. Приближава се 75. годишњица победе над фашизмом и било би поштено да се то доведе у ред, да ту буде споменик и да трг се зове Трг Ивана Прошина, јер људи то нису заборавили“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“