Највеће, најдубље, најбрже: Совјетске подморнице које још држе светске рекорде

Највећа

Совјетски Савез је направио највећу подморницу икада. То је класа „Ајкула” (рус. Акула), према класификацији НАТО-а „Тајфун”. Дуга је скоро 173 метра, што је више од фудбалског терена. Висина јој је ништа мање импресивна: 25 метара, што је једнако седмоспратници. Депласман јој је 48 000 тона.

Може да носи 20 пројектила, сваки тежак по 80 тона. „Ајкула” је невероватно моћно оружје. Разорна моћ једне њене плотунске паљбе довољна је да са лица Земље збрише 300 великих градова. Један совјетски званичник је, након што је ова подморница тестирана почетком 80-их, наводно рекао: „Када би било могуће да се ова подморница постави негде у Москви у близини цар-топа, онда би, гледајући у њу, човечанство добровољно и свесно заувек одустало од ратовања.”

Пројектовање подморница класе „Ајкула” почело је почетком 70-их као одговор на америчке планове за нове моћне подморнице „Охајо”. Совјетско руководство је одлучило да направи нову генерацију подморница у класи тешких крстарица са „бољим ракетама од америчких ракета 'Тридент'”. Нове совјетске ракете Р-39 су укрцаване на подморницу, али су биле теже и веће, што је један од разлога зашто је „Ајкула” тако велика.

Укупно је произведено шест подморница ове класе, а данас је само једна у употреби: „Дмитриј Донски”. Опрема на њој је промењена и коришћена је као платформа за тестирање при пројектовању ракете „Булава”.

Најдубља

4. августа 1984. године совјетска нуклеарна подморница К-278 „Комсомолац” (рус. Комсомолец) спустила се на рекордну дубину од 1027 метара у Норвешком мору. На дубини од 800 метара подморница је испалила неколико торпеда. Нико пре тога ни после тога није учинио ништа слично. Чак и данас подморнице не иду дубље од 600 метара.

„Комсомолац” је био једина подморница класе „Плавник”. Задатак да се направи подморница која може да се спусти на екстремне дубине поставила је совјетска власт 1966. године. Биле су потребне године да се конструише овакво пловило, а пројект је коначно реализован 1978. године. Конструктори су користили титанијум како би добили лак и чврст труп. Подморница K-278 је 1984. године била спремна за акцију и пре свега је коришћена за експерименте. Тестирање је показало да Совјетски Савез има јединствену подморницу којој нема пандана у свету. Могла је да изврши напад на непријатеља, а да притом избегне одмазду.

Међутим, пројекат је имао трагичан крај. 7. априла 1989. године у једном сектору подморнице избио је пожар. Подморница је успела да изађе на површину, али није могла да сачека на помоћ других бродова. Посада је зато провела више од сат времена у леденој води у Норвешком мору. Четрдесет двоје од 69-оро чланова посаде је умрло, углавном због хипотермије.

Разлог због којег је ова врхунска подморница страдала од пожара налази се у њеној технолошкој сложености. По мишљењу бившег морнаричког официра Сергеја Топчијева, посада није била квалификована да ради са софистицираном технологијом на подморници. Посада „Комсомолца” није добро реаговала на кризу и подморница је завршила на морском дну. Истрага ове трагедије завршена је 1998. године, али није откривен кривац нити дефинитиван разлог за избијање пожара.

Најбржа

Најбржа подморница икада K-162 (касније јој је име промењено у К-222) пројекта 661 „Анчар” ушла је у употребу 1969. године. У децембру 1970. године поставила је светски рекорд који до данас није оборен. На дубини од 100 метара К-162 је успела да постигне брзину од 82,8 километара на час. Нуклеарни реактор које је напајао подморницу користио је тада око 97% капацитета, тако да је теоријски могла да иде још брже.

Као и у случају „Комсомолца”, пројектовање подморнице је трајало знатно дуже него обично. К-162 је конструисана и направљена за 10 година. Кажу да су власти јасно ставиле до знања да желе иновативан производ заснован на новим технологијама. Тако да је К-162 користила 400 нових технолошких решења. Подморница је имала титанијумски труп и била врло скупа. Због тога је пројекат незванично назван „Златна рибица”.

За К-162 први пут су конструисане специјалне ракете које су могле да гађају мету из подводног положаја. Са овим ракетама и својом невероватном брзином К-162 је била посебно намењена за борбу против америчких носача авиона. У то доба СССР није имао готово никакву другу заштиту од ове претње.

На јесен 1971. године совјетска подморница и амерички носач авиона су се срели по први пут. „Током неколико сати К-162 је јурила америчког носача авиона USS Saratoga, који се враћао из Медитерана у Мајами, понекад га претичући испод воде, иако се амерички брод кретао пуном брзином од преко 60 километара на час”, забележио је руски посматрач. Капетан совјетске подморнице је истакао да је К-162 имала неколико прилика за напад.

Иако је К-162 била једина подморница пројекта 661 (јер је њена производња била прескупа), многа њена техничка решења касније су коришћена на другим моделима совјетских подморница.

Прочитајте такође! Два сата глобалне стрепње: Како је руска фрегата открила највећу америчку подморницу у Медитерану?