Како су совјетски војници проводили време између две битке у Другом светском рату

Црвена Армија је првих дана рата била на граници пропасти, у сталном покрету и није имала време за одмор и опоравак.

Црвеноармејци на западном фронту у ретким тренуцима одмора

Макс Алперт/Sputnik

Ретке су биле прилике када су могли да се побрину о основној хигијени, посебно војници на фронту. За разлику од немачких војника, Совјети нису могли ни на кратко да напусте своје јединице. Зато је за војника била права срећа ако је могао да се окупа, обрије или зашије своју униформу.

Морнари совјетског војног брода „Сообразитељни“

Јевгениј Халдеј/МАММ/МДФ/russianphoto.ru

Мањак хигијене је могао да доведе до инфекција и болести. Око 96 одсто совјетских војника се борило са вашкама.

Арон Замски/МАММ/МДФ/russianphoto.ru

Ветеран рата Александар Шумилин се присећао: „Вашке су се увлачиле под завоје, јеле нам месо и ране. Рањени људи су вриштали, лудели. Јер једноставно не можете да скинете те завоје“.

Рањени совјетски војници у пољској болници

Израиљ Озерски/Sputnik

Постојали су специјални возови за дезинфекцију у којима су војници могли да се окупају. А тамо где возови нису могли да прођу, до војника су стизали специјални одреди. Али најчешће црвеноармејци су сами излазили на крај са вашкама.

Аркадиј Шајхет/Sputnik

Совјетски војници су обично имали два дневна оброка: чим сване и кад сунце зађе. Али то је важило само за трупе у позадини. Они који су се борили на фронту могли су и данима да не ставе залогај у уста, посебно првих година рата.

Кувар С. Цветков је донео оброк војнику И. Конареву

TASS

Да би се подигао морал војске, сваки војник је имао дневну дозу од 100 грама вотке. Ипак то је трајало само до средине 1942. Затим су малу порцију алкохола добијали само војници уочи офанзиве и пилоти пре битке.

„За победу и за наше ратне другове!“

TASS

Чак и у биткама које су решавале судбину рата, совјетску војску су често посећивали познати глумци и певачи. Мало је ко пре рата имао могућност да види уживо ове народне идоле са филмског платна или музичке сцене.

У тренуцима предаха војници слушају друга хармоникаша Пантахова

Државни историјски музеј Јужног Урала/russianphoto.ru

Позната руска певачица народних песама Лидија Русланова је често посећивала војнике на фронту и није прекидала концерт чак ни кад би Немци напали. Другог маја 1945. певала је на степеништу Рајхстага.

Лидија Русланова

Георгиј Петрусов/МАММ/МДФ/russianphoto.ru

Оркестар Клавдије Шуљженко био је права инспирација за браниоце Лењинграда и пуно пута наступао у граду који је био 900 дана под опсадом, а певачици је уручен и орден за одбрану Лењинграда. 

Клаудија Шуљженко на Лењинградском фронту, 1941.

Веома популарна совјетска филмска звезда и певачица Љубов Орлова певала је војницима на скоро свим фронтовима.

Народна уметница СССР Љубов Орлова обилази морске пешадинце, 1944.

Sputnik

Познати совјетски певач Леонид Утјосов и његова група нису само певали за Црвену армију већ и купили два борбена авиона Лавочкин Ла-5 за ваздушне снаге.

Леонид Утјосов на фронту, 1942.

У ретким тренуцима предаха, совјетски војници су играли шах и домине.

Партија шаха на обали језера Иљмењ, 1943.

Сергеј Коршунов/Sputnik

Читање је било још једна занимација. Неки су имали своје књиге, али у већини случајева, један је човек читао новине, а сви остали га слушали. Такође су радо слушали кад неко наглас чита писмо које је добио од блиских. 

Црвеноармејци у рововима Лењинградског фронта читају лист „Правда“, 1942.

Борис Кудојаров/Sputnik

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!