Како су совјетски војници проводили време између две битке у Другом светском рату

Првих катастрофалних година Великог отаџбинског рата браниоци земље нису имали кад да предахну. Окупати се и утолити глад за црвеноармејца су били једини тренуци радости.

Црвена Армија је првих дана рата била на граници пропасти, у сталном покрету и није имала време за одмор и опоравак.

Црвеноармејци на западном фронту у ретким тренуцима одмора

Ретке су биле прилике када су могли да се побрину о основној хигијени, посебно војници на фронту. За разлику од немачких војника, Совјети нису могли ни на кратко да напусте своје јединице. Зато је за војника била права срећа ако је могао да се окупа, обрије или зашије своју униформу.

Морнари совјетског војног брода „Сообразитељни“

Мањак хигијене је могао да доведе до инфекција и болести. Око 96 одсто совјетских војника се борило са вашкама.

Ветеран рата Александар Шумилин се присећао: „Вашке су се увлачиле под завоје, јеле нам месо и ране. Рањени људи су вриштали, лудели. Јер једноставно не можете да скинете те завоје“.

Рањени совјетски војници у пољској болници

Постојали су специјални возови за дезинфекцију у којима су војници могли да се окупају. А тамо где возови нису могли да прођу, до војника су стизали специјални одреди. Али најчешће црвеноармејци су сами излазили на крај са вашкама.

Совјетски војници су обично имали два дневна оброка: чим сване и кад сунце зађе. Али то је важило само за трупе у позадини. Они који су се борили на фронту могли су и данима да не ставе залогај у уста, посебно првих година рата.

Кувар С. Цветков је донео оброк војнику И. Конареву

Да би се подигао морал војске, сваки војник је имао дневну дозу од 100 грама вотке. Ипак то је трајало само до средине 1942. Затим су малу порцију алкохола добијали само војници уочи офанзиве и пилоти пре битке.

„За победу и за наше ратне другове!“

Чак и у биткама које су решавале судбину рата, совјетску војску су често посећивали познати глумци и певачи. Мало је ко пре рата имао могућност да види уживо ове народне идоле са филмског платна или музичке сцене.

У тренуцима предаха војници слушају друга хармоникаша Пантахова

Позната руска певачица народних песама Лидија Русланова је често посећивала војнике на фронту и није прекидала концерт чак ни кад би Немци напали. Другог маја 1945. певала је на степеништу Рајхстага.

Оркестар Клавдије Шуљженко био је права инспирација за браниоце Лењинграда и пуно пута наступао у граду који је био 900 дана под опсадом, а певачици је уручен и орден за одбрану Лењинграда. 

Клаудија Шуљженко на Лењинградском фронту, 1941.

Веома популарна совјетска филмска звезда и певачица Љубов Орлова певала је војницима на скоро свим фронтовима.

Народна уметница СССР Љубов Орлова обилази морске пешадинце, 1944.

Познати совјетски певач Леонид Утјосов и његова група нису само певали за Црвену армију већ и купили два борбена авиона Лавочкин Ла-5 за ваздушне снаге.

Леонид Утјосов на фронту, 1942.

У ретким тренуцима предаха, совјетски војници су играли шах и домине.

Партија шаха на обали језера Иљмењ, 1943.

Читање је било још једна занимација. Неки су имали своје књиге, али у већини случајева, један је човек читао новине, а сви остали га слушали. Такође су радо слушали кад неко наглас чита писмо које је добио од блиских. 

Црвеноармејци у рововима Лењинградског фронта читају лист „Правда“, 1942.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“