Да ли су совјетски телевизори били опасни по живот?

Пројектован 1936. године, Б-2 је био први совјетски телевизор у серијској производњи. Имао је веома мали екран (3x4 cm) и били су му потребни додатни уређају за пријем звука.

Био је велики изазов користити телевизор ТК-1. За подешавање слике било је потребно управљати са 14 точкића.

Неки совјетски часописи су чак подучавали људе како да сами саставе свој телевизор.

КВН-49 је био први телевизор у масовној производњи у СССР-у. Произведено је преко 2,5 милиона примерака у периоду од 1949. до 1960. године. Међутим, „народни телевизор”, како су звали КВН-49, се често кварио. 

Телевизија је 50-их година у Совјетском Савезу била нешто веома ново и необично, за разлику од данашњег доба. Људи су гледали готово све што се емитовало, укључујући одјавне шпице филмова. После гледања филма, вести или репортаже увек је следила жива дискусија.

Телевизија у боји у Совјетски Савез је стигла крајем 60-их. Људи су добили прилику да гледају програм у колору на телевизорима Рубин-401, Радуга-403 и Рекорд-101.

Конструисан 1969. године, преносиви телевизор Електроника ВЛ-100 требало је саставити пре употребе, што није био лак задатак с обзиром на велики број делова.

Људи су могли да купе најмањи совјетски телевизор по имену Ровесник у деловима или склопљен, у зависности од тога колико су труда и времена били спремни да уложе.

Популаран телевизор Рубин-704 био је обавезан члан готово сваке совјетске породице. Извозио се и у друге земље.

Од 1975. до 1982. године произведено је рекордних осам милиона телевизора Расвет-307.

Нажалост, совјетски телевизори су заправо били веома опасни, јер су неки од њих садржали експлозивне елементе. Мало повећање напона у мрежи могло је у сваком тренутку изазвати пожар.