Колико живота је однео Црвени терор?

Иван Владимиров, „У подземним просторијама ЧК Петрограда (1918)“.

Иван Владимиров, „У подземним просторијама ЧК Петрограда (1918)“.

Public domain
Грађански рат у Русији био је доба непоштедних борби између „црвених“ и „белих“. Ради победе у тој борби бољшевици су пре 100 година примењивали Црвени терор.

1. Шта је то Црвени терор?

Гардисти испред гроба Мојсеја Урицког. Петроград. Натпис: „Смрт буржујима и њиховим прирепцима. Живео Црвени терор“.

У контексту руске историје „Црвени терор“ означава репресивну политику бољшевика усмерену против њихових политичких опонената и „класних непријатеља“. То је било званично прокламовано 5. септембра 1918. године у специјалној резолуцији коју је донело руководство бољшевика. Тамо се каже да „треба стрељати све који су имали било какве везе са ’белим’ организацијама, заверама и побунама“.

Ова акција је званично укинута већ након два месеца, али се термин „Црвени терор“ користи за означавање свих политичких репресија које је спроводила совјетска власт током Грађанског рата у Русији од октобра 1917. када су бољшевици оборили Привремену владу, до 1922. године када су најзад победили све своје непријатеље.

2. Зашто је спровођен Црвени терор?

П. П. Белоусов (1912-1989), „Атентат на Владимира Лењина“, Лењинградско одељење Централног музеја Владимира Лењина.

Понекад се истиче да бољшевици нису спроводили репресије одмах по узурпирању власти. Напротив, у почетку су ослободили људе који су убрзо затим постали њихови заклети непријатељи. Врло благо су кажњавали оне који су учествовали у антибољшевичкој завери. Међутим, тензија је постепено расла и све се променило.

Бољшевици су прогласили Црвени терор одмах после атентата на њиховог вођу Владимира Лењина, када су 30. августа одјекнула три пуцња после Лењиновог обраћања радницима московске фабрике. Један метак га је озбиљно ранио.

Уследила је читава серија убистава и атентата на високе функционере. Само у јулу 1918. године, када се грађански рат захуктавао, убијено је 4.110 совјетских функционера. Бољшевици су сматрали да је Црвени терор легитиман одговор на непријатељске нападе.

3. Како је све почело?

Шчегловитов Иван Григорјевич

Одмах после неуспелог атентата на Лењина и убиства Урицког у Петрограду је стрељано 512 представника буржоазије и вишег сталежа које су бољшевици држали као таоце (то је у оно доба била уобичајена пракса). У другој половини септембра је побијено више од 300 људи.

У Москви је 5. септембра јавно стрељано 80 особа. Међу погубљеним људима била су и двојица бивших министара унутрашњих послова и последњи председник Горњег дома Императорског парламента Иван Шчегловитов. „Ово је бивши царев министар који је целог живота проливао крв радника и сељака“, викали су војници из стрељачког вода пре погубљења.

По мишљењу историчара, те јесени је у целој земљи побијено између 1.600 и 8.000 људи.

4. Јесу ли сви бољшевици подржавали Црвени терор?

Иван Владимиров, „Хапшење генерала“.

Нису сви лидери бољшевика били јединствени када је реч о размерама терора. Већ у октобру су многи високи функционери партије, међу којима је био и министар унутрашњих послова, захтевали да се прекине са политиком репресија. Тако је 6. новембра ова кампања званично завршена, после чега је објављена амнестија.

Са друге стране, чинило се да се талас насиља повећава са захуктавањем Грађанског рата те су се многи бољшевички лидери изјашњавали за ширу примену Црвеног терора. „Ми морамо да уништимо непотребне класе. ...Не морате тражити доказе да је оптужени деловао против Совјета речју или делом, само га питајте којој класи припада, какво му је порекло, васпитање, образовање и професија. Одговори на та питања ће му искројити судбину. У томе је смисао и суштина Црвеног терора“, рекао је Мартин Лацис, утицајни функционер Ванредне комисије за борбу против контрареволуције и саботаже (ЧК).

Лењин је реаговао на ове Лацисове речи рекавши да су то „глупости“. Он је додао да задатак није физичко уништење свих буржуја, него ликвидација социјалних услова који су омогућили да се појави таква класа.

5. Колико људи је побијено у време Црвеног терора?

Лешеви жртава Црвеног терора у зиму 1918. у Јевпаторији, које су бољшевички џелати побацали у Црно море, али су их таласи избацили на обалу у лето 1918.

У изворима се помињу различите бројке. Историчар Сергеј Волков тврди да су бољшевици 1917-1922. побили два милиона људи. Са друге стране, историчари који се позивају на архивске материјале органа одговорних за репресије тврде да је у том периоду организовани терор однео 50.000 људских живота. Поједини удвостручују ову бројку, урачунавајући и жртве сељачких буна против совјетског режима.

Нажалост, и 100.000 жртава, колико год да је импозантна бројка, само је мали део укупног броја погинулих у грађанском рату – процењује се да је живот изгубило 10-12 милиона људи.

6. Да ли је постојао Бели терор?

Жртве Белог терора. Теретни чамац са совјетским грађанима које су морнари Волшке војне флотиле ослободили из белогардејског ропства. Октобар 1918.

Бели терор је званично био један од главних узрока бољшевичких репресија. Он је почео да се „захуктава“ од средине 1918. када је отпор бољшевицима постао интензивнији.

Број жртава „белих“ репресија је отворено питање. Њих је далеко теже пребројати, јер „бели“, за разлику од „црвених“, нису имали јединствену организовану државну структуру него је то био конгломерат снага које су пружале отпор бољшевицима.

„Бели“, за разлику од „црвених“, нису имали ни званичне кампање у којима се прокламује терор. Због тога су аутократски потези „белих“ привлачили мање пажње. Међутим, по мишљењу многих историчара, „бели“ су примењивали репресије у истој мери као и њихови непријатељи комунисти, а понекад и више од њих. Аутор једног недавно спроведеног истраживања тврди да је од руку „белих“ страдало најмање 500.000 људи, мада научници углавном помињу мање бројке.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“