Већина љубитеља историје зна да су блиске везе између Енглеске и Русије почеле у 16. веку, када се енглеска делегација на челу са сер Ричардом Ченслером, који је тражио пут за Индију, искрцала на северу Русије. Тако су почеле да се развијају трговинске везе између двеју земаља. Стари енглески двор, грађевина у близини Кремља која је некада била резиденција енглеске Московске компаније (Muscovy Company), још увек постоји и данас се у њој налази музеј.
Док је то нешто што већина људи зна, Russia Beyond ће вам открити да везе између двеју земаља заправо почињу још раније, чак у 11. веку.
Гита, ћерка последњег англосаксонског краља Харолда Годвинсона, побегла је на европско копно након што јој је отац убијен у бици, а његова династија се фактички завршила. 1704. године њен рођак, краљ Данске, удао ју је за кнеза Владимира Мономаха. Будући велики кнез Кијевске Русије и енглеска принцеза имали су петоро деце.
Тако да је Гита, између осталог, предак великог Александра Невског. Према једној легенди, она је и мајка Јурија Долгоруког, оснивача Москве, али то није истинита прича, јер је њега родила друга жена Владимира Мономаха.
Неприступачна и уздржана краљица је била једина жена са којом се страшни цар дописивао. Дописивање је трајало 22 године (од 1561. до 1583. године), све до смрти Ивана Грозног. (Она је наставила преписку са његовим сином, царом Фјодором I, од 1584-1597). Они су у својим писмима углавном разматрали трговинске односе између двеју земаља и проблеме на које наилазе трговци.
У преписци се спомињу и неки „тајни послови од великог значаја”, а то је навело историчаре да претпоставе да је Иван, преко посредника, запросио Елизабету, али да га је она по свој прилици одбила. Постоји чак легенда према којој је краљица добила царев портрет, али јој се он није допао. Узгред, као и Елизабетин отац, Хенри VIII, Иван Грозни је имао велики број жена. Мада их он није убијао, већ слао у манастир.
Први руски цар стигао је у Енглеску 1698. године на Вилијамов лични позив. У оквиру своје „европске турнеје” Петар је већ научио занат бродоградње од најбољих мајстора у Холандији, а такође је посматрао како функционишу болнице, школе и различите фабрике и како раде ветрењаче.
У Енглеској Петар је наставио да учи бродоградњу и да проучава поморске послове. Тако да Русија вероватно може да захвали и Енглеској на неким од Петрових чувених иновација. Са тог путовања остао је и чувени портрет руског цара од сликара Годфрија Кнелера.
Цар Александар II удао је своју вољену кћер Марију за другог сина краљице Викторије, принца Алфреда, војводу од Единбурга. У Лондону је избила свађа када је брижни руски отац тражио да се Марији на двору обраћају са „Ваше императорско величанство”, јер је ову титулу стекла рођењем. Осим тога, и Александар II и Марија су били дубоко незадовољни тиме што је њен положај на двору нижи од положаја ћерке краља Данске, жене Викторијиног старијег сина Алберта (будућег краља Едварда VII).
Краљица Викторија је била бесна, јер је удајом Марија требало да добије титулу „Ваше краљевско величанство”, али је попустила и руска војвоткиња је добила титулу „Њено императорско и краљевско величанство”. Звучи мало предугачко, али је Марија на тај начин добила предност над Албертовом супругом.
Ова браћа од тетке изгледала су више као близанци. Ликом су били невероватно слични. Будући британски краљ је био унук „бабе Европе”, краљице Викторије, преко њеног сина принца Алберта (будућег краља Едварда VII) и принцезе Данске поменуте у претходном поглављу. Сестра принцезе Данске била је Марија Фјодоровна, супруга цара Александра III и мајка Николаја II.
Николај је имао неколико британских титула. Краљица Викторија га је прогласиле витезом реда Подвезице, краљ Едвард VII свом нећаку је доделио титулу почасног адмирала британске морнарице, а на врхунцу Првог светског рата његов рођак Џорџ га је прогласио за фелдмаршала британске војске.
Супруга Николаја II, Александра Фјодоровна, принцеза Аликс од Хесе-Дармштата, била је истовремено још једна унука краљице Викторије илити још једна рођака Џорџа V. Она је била ћерка Алисе, Викторијине друге ћерке.
Николај и Александра су се упознали у Русији када је млада принцеза присуствовала венчању своје старије сестре Еле и великог кнеза Сергеја, Николајевог стрица. Будући цар је требало да се ожени другом женом, али свидела му се Аликс, и њена сестра је помогла младом заљубљеном пару да се дописују. Николајев отац, Александар III, био је лошег здравља и одлучио је да не одлаже и да благослови овај брак.
Млади пар се венчао убрзо после цареве смрти, на згражавање двора. На дан крунисања новог цара догодила се несрећа на Ходинском пољу, у којој је погинуло хиљаде људи у стампеду за бесплатне дарове.
Николаја, Александру и њихово троје деце убили су бољшевици. Упркос породичним везама, Џорџ V после Октобарске револуције 1917. године својим рођацима није пружио уточиште.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
