Четири битке у којима је руска армија потучена до ногу

Подвиг коњичког пука у бици код Аустерлица 1805. године.

Bogdan Willewalde/Војноисторијски музеј артиљерије, инжењерије и везе.
Ове важне битке су биле катастрофалне за руску армију. Додуше, пре или касније ипак је однета победа: после Калке је било Куликово, после Нарве Полтава, после Аустерлица Париз, а после Кијева Стаљинград.

Калка (1223)

Само 14 година пре катастрофалне монголске најезде (1237-1240) Русима се пружила прилика да упознају моћне степске ратнике када је 1223. године 30.000 монголских војника продрло на територију Кумана, племена које је живело номадским животом јужно од руских кнежевина.

Битка на реци Калки.

Кумани су затражили помоћ, а поједини руски кнезови су се одазвали. Заједничка руско-куманска војска са 40.000 војника сачекала је Монголе на обали реке Калке у данашњој Доњецкој области.

Битка се завршила катастрофалним поразом руско-куманске војске. Одреди из руских кнежевина нису могли добро да координирају дејства ни међусобно ни са Куманима, који су им најчешће били непријатељи. Монголи су дејствовали прецизно и координирано, и сатрли су руско-куманску армију побивши 90% њених војника.

Руски кнезови који нису успели да се спасу ухваћени су и бачени у плитак ров преко кога су затим пребачене дрвене даске и на њима су победници организовали славље. Жртве су се угушиле, а све кости су им биле поломљене.

У бици на реци Калки Монголи су проверили борбену готовост руске војске. Руси су пали на овом „испиту“, после чега је руску земљу захватила паника и страх. Народ је почео да очекује још гора времена, и она су наступила 1237, тј. 14 година касније.

Нарва (1700)

Велики Северни рат био је судбоносан и за Русију и за Шведску. Русија је изашла из рата као велика регионална сила, а од некадашње шведске славе остала је само сенка. Међутим, пре него што ће руска армија прославити свој велики тријумф код Полтаве (1709), цела нација је била принуђена да отрпи понижавајући пораз код Нарве 1700. године.

Битка код Нарве 1700. г.

Руска армија је била знатно бројнија – имала је 40.000 војника, док су Швеђани имали само 9.000 људи. Међутим, Русија је у војном погледу доста заостајала за другим земљама тога доба. Само су Семјоновски и Преображенски пук били формирани по западним принципима и могли су се поредити са најбољим војницима краља Карла XII.

Руси нису били у стању да одбију добро организоване нападе Швеђана. Хаотично су се повлачили, много официра је заробљено и изгубљена је готово сва артиљерија.

Само два руска пука формирана по западном моделу повлачила су се настављајући борбу. Цар Петар није заборавио њихову храброст тако да су Семјоновски и Преображенски пук касније постали темељ руске гарде.

Из руског пораза код Нарве шведски и руски владари су извукли различите закључке. Петар је покренуо модернизацију армије, а Карл XII је закључио да Руси више не представљају озбиљну опасност, и та погрешна процена га је скупо коштала девет година касние у бици код Полтаве.

Аустерлиц (1805)

Још од Северног рата (1700-1721) Русија није претрпела ниједан велики пораз. Тај тријумфални период прекинуо је Наполеон битком код Аустерлица 1805, када су се Французи борили против заједничких руско-аустријских трупа.

Битка код Аустерлица, 2. децембар 1805.

То је познато и као Битка тројице императора – Наполеона, Александра I и Франца II. Био је то један од најважнијих окршаја Наполеонових ратова.

Француски император је са 65.000 војника победио руско-аустријску армију која је бројала 84.000 војника. Наполеон је паметно искористио податке својих обавештајаца и успео да одбије напад савезничиких трупа, па чак и да својим главним контранападом разбије непријатеља.

Савезници су изгубили преко 27.000 људи, док је у француским редовима погинуло 9.000 војника. Руски и аустријски император су на време напустили бојно поље како не би били заробљени.

Руско друштво је било убеђено да је армија Русије непобедива, и зато је било шокирано поразом код Аустерлица.

Прва битка код Кијева (1941)

Совјетска армија је тешко поднела 1941. годину. Трпела је пораз за поразом и огромне губитке. Једна од таквих катастрофа била је прва битка за Кијев – највећа опсада једног града у историји.

Заробљени руски војници после битке код Кијева.

Први напади на главни град Совјетске Украјине у јулу били су успешно одбијени захваљујући добро организованој совјетској одбрани. Међутим, крајем августа се ситуација нагло променила.

Уместо да нападне Москву, Хитлер је изненада наредио да се изврши снажан напад на Кијев. Било је планирано да се град заузме како би се отворио пут до рудника угља и летине на плодној украјинској земљи. Део немачких трупа је пребачен са Московског фронта.

Совјетска команда је искористила све ресурсе за одбрану Москве и није очекивала такву промену плана. Организовано је убрзано обнављање резерви, као и изградња додатних одбрамбених објеката око Кијева, али је већ било касно.

Крајем августа и почетком септембра моћне немачке трупе су извршиле снажан напад на Кијев разбијајући совјетску одбрану и поред жестоког отпора. Совјетској војсци је наређено да се бори до краја, што је резултирало највећом катастрофом ове врсте у историји. Преко 700.000 војника је убијено, нестало без трага, рањено или заробљено. Немци су имали преко 120.000 убијених и рањених.

Пораз код Кијева био је права катастрофа за Совјетски Савез. Југозападни фронт је готово у целини нестао. Изгубљен је Кијев, а са њим и цела Украјина. Немцима је тако отворен пут према Стаљинграду и Криму.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“