Златне године совјетског каратеа: Зашто је Кремљ забранио ову борилачку вештину

У Совјетском Савезу су знали за многе борилачке вештине али однос према каратеу је био посебан. Карате је у земљу стигао изненада и веома се брзо прославио. 

Први карате клуб у СССР-у је отворен 1969. године, и кроз само неколико година у многих градовима су одржана прва такмичења. 

Карате постаје суперпопуларан 70-их година, када клубови ничу као печурке после кише. Ускоро ће карате клубови по целој земљи имати око шест милиона чланова.  

Ова борилачка вештина је постала толико популарна да су многи професионални спортисти напуштали бокс, самбо и џудо да би се посветили каратеу. Али власти су биле незадовољне, јер карате није био олимпијски спорт, а држава је морала да се доказује на свим поприштима. 

Други разлог незадовољства је био криминал. Борилачка вештина је постала главно оружје бандита, а совјетска милиција није била у стању да пружи отпор. 

Постојала је и такорећи политичка опасност. У нередима у Пољској каратисти су показали како се пробија полицијски кордон. ЦК КПСС није смео да дозволи да се нешто слично понови у Совјетском Савезу. 

Још један разлог за забрану је била сама бруталност. Совјетски карате се кардинално разликовао од каратеа у осталом делу света. Страна школа није могла да прође кроз гвоздену завесу и совјетски мајстори су основали свој бруталнији стил. 

Ако су у свету доживљавали карате као одбрамбену борилачку вештину, циљ совјетског је био тотална деструкција супарника.  

Руски каратисти су били крајње немилосрдни, а банде су често организовале масовне туче. 

Након свега, карате је у Совјетском Савезу званично забрањен 1981. године, а за часове каратеа мајстори су осуђивани на пет година затвора. 

Тренинзи су били дозвољени само за официре КГБ-а и припаднике неких специјалних јединица МУП-а. 

Забрана је трајала до 1989, али карате у СССР-у, па и Русији никад више није повратио популарност коју је имао 70-их година.