Пропаганда у стиховима: 10 књига за правилан одгој совјетске деце

Да ли се сећате када сте као дете читали илустровану причу о производњи шећера? Тога није било ни у нашем детињству. Али првих година СССР-а деца су листала управо такве књиге, са прелепим илустрацијама о борби пролетаријата за боље сутра. 

1. Јеж бољшевик (П. Јаковљев, 1925)

Oвa илустрованa поема приповеда о томе како су шумски становници дигли главе против тираније цара вепра. Несрећне али и неодлучне животиње се скупљају код најхрабријег и најпаметнијег међу њима - јежа, да би им он рекао да је крајње време да скину окове и поведе их да потамане царску сорту. Охрабрене животиње иду кроз шуму са транспарентом који каже „Цркни, немилосрдна свињо“.   

2. Први мај (текст А. Барто, илустрације А. Дејнека, 1930) 

Два брата, Фјодор и Алексеј рано устају и раде на колективној њиви, а затим добијају шансу за нешто о чему сања свако совјетско дете – иду да гледају Првомајску параду на Црвеном тргу. Феђином и Аљошином одушевљену нема краја. Воз или авион, све су то изванредна совјетска технолошка достигнућа. После параде посећују дом за незбринуту децу и беседе о Лењиновом животу и делу. Ех, детињство! 

3. Кољка и Лењин (текст И. Молчанов, илустрације С. Костин, 1927) 

„Шта су то градови“, пита се Коља док гледа како пролазе возови. Он зна да градови имају куће велике као фабрике и да се трамваји крећу и по киши и по снегу, али коме треба захвалити за та блага? Лењину, наравно, сазнаје Кољка из једне паметне књиге. 

Те ноћи сања да путује совјетском железницом, разгледа свет, долази до Москве, па чак и пије чај са Лењином... Али чим устане, сазнаје тужну вест, Лењин је умро! 

4. Јеврејски колхоз (текст Г. Риклина, илустрације С. Боима и Б. Суханове, 1931)

Много се тога променило у Јашином животу откад су родитељи напустили блатњави град Болотинск и преселили се у село да би радили у колхозу (колективно газдинство) по имену „Главу горе!“ Многи су Јевреји занатлије напустили и тај и друге градове и отишли да ору и сеју. И то је боље од гладног живота у Болотинску, кажу сви. Јаша има милион разлога да буде сретан. Постао је пионир, члан је школске санитетске комисије, сам ради у колхозу и све га животиње воле. 

5. Петолетка (А. Лаптев, 1930) 

Стаљинов петогодишњи план развоја земље и није неки разлог да деца читају књиге у полумраку, али власти су се потрудиле да пројекат буде естетски привлачан. Дао је све од себе и један од најбољих дечијих илустратора и песника Алексеј Лаптев. 

6. Како је цвекла постала шећер (О. Дејнеко и Н. Трошин, 1930) 

За бољшевичко друштво је било важно да деца знају одакле долази храна. Зашто? Јер храну стварају генијалне совјетске пољопривредне машине. Књига без фантазије и добрих вила. Чиста наука и технологија. 

7. Деци о Лењину (текст А. Кравченко, илустрације Б. Кустодијева, 1926) 

Ова књижица је у истој мери и историја бољшевичког покрета, и прича о томе како је Лењин један одличан чика који воли децу. Погледајте само шта ради: поклања им играчке и шаље у обданишта на оброк бољшевички кавијар и какао! Ма исти Деда Мраз! 

8. Парада Црвене армије (А. Дејнека, 1930) 

Једна од најлепших дечијих сликовница Парада црвене армије – празник за очи! Због ових слика свако дете пожели да маршира Црвеним тргом кад порасте. 

9. Суботњик (текст М. Рудерман, илустрације К. Кузњецов, 1930) 

Како што брже растоварити вагоне пуне кромпира и раскрчити железнички саобраћај? Свака  је помоћ добродошла у радничкој акцији суботњику, и дечија, наравно! А кад се посао заврши сви имају тањир пун кромпира. Одличан посао, товаришчи! 

10. 80.000 коња (текст В. Воинов, илустрације Б. Покровски, 1925) 

Прва руска хидроелектрана Волховска јачине 80.000 коњских снага на реци Нева овековечена је у стиховима за децу. „И да сви знају, изградио ју је Иљич (Лењин)!“