Да ли је homo sapiens у Русију стигао пре него у остатак Европе?

Legion Media
Археолошко налазиште у селу Костјонки у Вороњешкој области је најстарије откривено насеље homo sapiensа у Европи, настало пре око 45 000 година, тврде научници. Куће саграђене од костију мамута тамо и данас стоје.

Једнога дана 1949. године Иван Протопопов, становник малог села Костјонки у Вороњешкој области Русије (500 km јужно од Москве), почео је да копа подрум у свом дворишту. Мора да се веома изненадио када је ашовом ударио у велику белу кост. Само неколико минута касније, двориште му је било пуно костију.

Протопопов је позвао локалног археолога Александра Рогачова. Уследила су ископавања која су показала да је становник села живео на кући из каменог доба саграђеној од мамутових костију. Даље истраживање је открило да је овај рејон препун остатака и артефаката људске активности из епохе касног палеолита (пре 40 000 – 10 000 година). 

Куће од костију

Скоро 70 година касније, у септембру 2018. године, разговарамо са главним рестауратором археолошког музеја „Костјонки” Ирином Котљаровом. У огромној јами пред нама, у самом центру музеја, налазе се остаци кућа од мамутових костију.

„Совјетска власт је одлучила да музеј сагради око овог налазишта”, објашњава Котљарова. Најпре је то била само мала дрвена кућа, а онда је настало оно што данас видите пред собом: бетонска коцка са рељефом на којем су приказани мамути. Ту се налази кућа од костију мамута и други експонати, укључујући вештачког мамута Степана, као и врхове копаља од камена и костију и фигуре Венере (палеолитске статуе плодности).

Златни рудник за научнике

Котљарова објашњава да поставка музеја није једино место за открића. На најмање 26 локација у селима Костјонки и Боршчево налазе се трагови цивилизације из Каменог доба. Ископавања су у току.

Пре само неколико година управа музеја је планирала да сагради котларницу у задњем дворишту и том приликом је пронађена још једна кућа од костију, на којој се управо врше ископавања. Изгледа да су Костјонки неисцрпан извор археолошког блага, права мека за археологе”, каже Котљарова.

Налазиште Костјонки је стекло међународно признање 2007. године када је амерички археолог Џон Хофекер са Универзитета у Колораду рекао да „налазишта Костјонки и Боршчево садрже најстарије трагове позног палеолита у источној Европи”. У интервјуу за лист „Российская газета” Хофекер је рекао: „Ту су пронађени остаци модерних људи, а они су на том месту живели пре скоро 45 000 година!”

Американци су артефакте датирали користећи термолуминисцентни метод, а њихови подаци показују да је „homo sapiens овде стигао, на реку Дон, знатно раније него у остатак Европе”.

Тешка времена у праисторијској Русији

„Овде је изложено око 800 костију мамута, што су остаци од око 36 животиња”, каже Котљарова о музејској поставци. „Мало је вероватно да је чак и велико племе могло да убије толики број мамута. Верујемо да су ловци на мамуте остатке животиња такође доносили са великих  удаљености.”

Ловци на мамуте су своје куће правили од костију, а покривали су их кожом ирваса. Улаз у кућу је био толико мали да се у њу могло ући само четвороношке, јер су људи живели на ниским температурама вечитог снега и леда.

Клима се значајно променила за последњих 45 000 година и данас је готово немогуће замислити Вороњешку област покривену вечитим ледом. Али, пре 45 000 година мамути су лутали овим теренима, а пратили су их наши преци, ловци на мамуте.

Запостављени бисер

Археолог Александар Рогачов, који је у совјетском периоду пуно времена и напора уложио у проучавање налазишта Костјонки, једном је рекао: „[Совјетске] власти не схватају у потпуности значај налазишта Костјонки. Ово село ће у будућности били културни центар Вороњешке области.”

Данас је то само делимично истина. Са својим музејем и живописним крајоликом, Костјонки се налазе 70 km јужно од Вороњежа и до њих се тешко стиже без аутомобила. Аутобус са станице у Вороњежу полази сваког јутра, али не постоји директна линија за повратак у град. Посетиоци морају да оду до суседног села како би се вратили аутобусом у Вороњеж.

„Само ако би нас препознали на федералном нивоу, то би привукло пажњу и инвестиције у Костјонки”, каже Ирина Котљарова. Засад су Костјонки мека за археологе, али не и за туристе. Међутим, Котљарова верује да све док постоје љубитељи Каменог доба Костјонки неће изгубити на значају.

Прочитајте такође: Зашто су мамути изумрли? Научници близу решења мистерије леденог доба

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“