Музичар, писац, глумац, политички активиста, спортиста, Пол Робсон је 1934. године добио позив да посети Совјетски Савез и допутовао у земљу у којој није било важно које си боје коже. Али то путовање је црног „народног уметника СССР-а“ коштало каријере и живота.
У Америци је 30-их година расна нетрпељивост била у пуном јеку. Афроамериканци су радо прихватили руку помоћи Совјетског Савеза. Јер 1932. половина црнаца у САД-у није могла да се запосли. У градовима на северу земље су тражили да буде отпуштен сваки црнац док постоји бар један незапослени белац, а на југу је ескалирало насиље: 28 случајева линчевања у поређењу са 8 претходне године.
Getty Images
Совјетски Савез је у то време отворио своје границе за све образоване људе, учитеље, инжењере, пољопривреднике, и већина Афроамериканаца који су допутовали у Русију тих година (око 18 хиљада људи) тражило је и нашло бољи живот.
Макартијев лов на вештице и Робсонова трагедија
Робсон је у своје време био најпознатији Афроамериканац у САД-у, а можда и у свету. Његове песме су преведене на 25 језика на свим континентима. У својој књизи „Црнци и Совјетски Савез“ Робсон је хвалио државу у којој нема дискриминације на расној или националној основи, државу која се бори за демократију и мир и даје црнцима шансу да осете потпуну слободу.
Његова слава је расла, и он се активно борио против Хладног рата. Та активност наравно није остала незапажена од стране америчких власти које су га прогласиле за комунисту. Ускоро је отказано 80 његових концерата, а два наступа у Њујорку су спречили расисти. Полиција није желела да интервенише.
„Певаћу где год људи желе да ме чују, и нећу дозволити да ме уплаше“, говорио је на све то Робсон и отпевао химну Совјетског Савеза.
Међутим Џозеф Макарти и присталице његове политике остављају Робсона без пасоша уносе га у црни списак Холивуда, чиме је завршена његова успешна глумачка каријера.
Робсона ни то није зауставило. Алберту Ајнштајну он износи своје идеје о миру у целом свету, објављује аутобиографију и учи мандарински језик.
Психопата?
Пошто је на Париској мировној конференцији 1949. године позвао све Афроамериканце да не дижу оружје против Совјетског Савеза, Робсон је моментално постао издајник своје државе. А ако се узме у обзир и то да никада није негирао да је комуниста (иако није ни потврдио), власти су држале све карте у рукама.
TASS
Сваки држављанин Америке који је величао комунистичке идеје у време макартизма је био човек поремећене психе, а конкретно Пол Робсон добио је дијагнозу психопата.
Када су га амерички конгресмени 1956. године питали зашто се није одселио у СССР кад га већ тако воли, Робсон је одговорио: „Зато што је мој отац као роб градио ову земљу. И ја ћу овде остати са истим правом на земљу које имате и ви.“
Одлуком Врховног суда Робсону су вратили пасош тек 1958. Поново је путовао по целом свету, наступао, за неколико година је више пута посетио Совјетски Савез. А затим су се заиста појавили психички поремећаји: покушаји самоубиства, параноја. Робсонов син је после очеве смрти говорио да су све то били резултати покушаја Ције и Ми-5 да га уклоне са сцене. Од 1963. године до своје смрти 1976. Пол Робсон је живео повучено.