Борис Јефимов: Политички карикатуриста који је надживео и цара и Политбиро

Рођен неколико година након што је последњи руски цар Николај II наследио престо, Борис Јефимов је надживео не само цара, већ готово све совјетске вође, као и сам СССР. Са животним веком од 109 година био је најцењенији и најпознатији совјетски карикатуриста који се бавио политичким и друштвеним темама.

Народни уметник Совјетског Савеза Борис Јефимов

Борис Јефимов је прву карикатуру објавио у царској Русији 1916. године. Рођен је под презименом Фридљанд, а променио га је за време Грађанског рата, када је живео у Кијеву, где је антисемитизам био распрострањен.

Лав Троцки и Феликс Дзержински, који је средином 20-их година био директор Врховног већа народне економије, приказани су као свеци. Троцки држи натпис: „За квалитет производње”, а Дзержински: „За режим штедње”.

Почетком 20-их Јефимов се преселио у Москву, где је упознао највише совјетске званичнике као што су Николај Бухарин, одговорни уредник листа „Правда”, и Лав Троцки, који је био задужен за Црвену армију. Јефимов је касније рекао да је веома поштовао Троцког који је написао уводник за његову прву објављену колекцију карикатура.

Лав Троцки бежи из СССР-а под натписом: „Непријатељи народа”

До краја 20-их, међутим, Бухарин и Троцки су изгубили борбу за власт и Јосиф Стаљин их је прогласио „непријатељима народа”. Јефимов, који је радио за главни совјетски лист, сада је ове људе у немилости морао да приказује у негативном светлу, иако им се раније дивио. Касније је признао да их никада их не би тако приказао, да је имао још једну прилику да бира. Додао је да се плашио за своју породицу, јер би га вероватно ухапсили и убили да је тада одбио задатак.

Министар унутрашњих послова Николај Јежов се обрачунава са „непријатељима народа”

То нису биле празне приче. Јефимовљев брат Михаил Кољцов, чувени совјетски новинар који је писао репортаже о Грађанском рату у Шпанији и био прототип за један лик у Хемингвејевом роману, оптужен је да ради за стране обавештајне службе и осуђен на смрт. „То зло, бесмислена смрт најближе особе, било је за мене катастрофа”, рекао је Јефимов у интервјуу скоро 60 година после трагичног догађаја.

„Капетан Земље Совјета води нас из победе у победу”

Јефимовљев однос према Стаљину био је контроверзан. С једне стране, Стаљин је ухапсио Јефимовљевог брата, али, са друге стране, није нашкодио карикатуристи. „Када је Берија [шеф тајне службе] показао Стаљину парче папира са Јефимовљевим именом, он је рекао: 'Не дирајте га!' Стаљин је ценио Јефимова као карикатуристу”, каже уметников унук. Јефимов је совјетског лидера назвао „спонтаним феноменом на који се не могу применити појмови добра и зла”. Такође је рекао да је према совјетском вођи осећао поштовање чак и после хапшења његовог брата.

Хитлерове трупе су приказане исто као Наполеонова војска при повлачењу из Москве 1812. године. Натпис гласи: „Мит о непобедивости немачке војске”

Јефимов је велики број карикатура нацртао за време Другог светског рата и прича се да су његови радови разбеснели Адолфа Хитлера. Јефимов је рекао да га је нацистички вођа ставио на посебан списак оних које треба пронаћи и обесити.

Хитлерови савезници: Хорти, Манерхајм, Антонеску, Дуче, Виши

Јефимовљеви антифашистички цртежи су били изузетно популарни и деценијама је руски карикатуриста чувао писма која су му совјетски војници слали и захваљивали му се на његовом раду. За време рата је такође носио униформу и чин мајора.

„Ајзенхауер се брани”

Стаљин је 1947. године наложио Јефимову да направи карикатуре које су постале симбол почетка хладног рата. Требало је да говоре о америчким војним плановима да заузму положаје на Арктику како би се борили против потенцијалне совјетске претње. Јефимов је мислио да има неколико дана за овај посао, али у пола три ујутро телефон је зазвонио. Био је то Стаљин који је рекао да очекује да ће карикатуре бити завршене за два и по сата. Јефимов је морао да пожури. Завршио их је на време и Стаљину се допала финална верзија, али је променио наслов у „Ајзенхауер се брани”. Како се присећа карикатуриста, била је то сензација и у СССР-у и у иностранству. Према писању New York Times-а, о карикатури се у Америци говорило као о озбиљној вести.

„Гвоздена завеса над Европом!!!”; „Руска опасност!!!”; „Руска претња!!!” и „Уједините се са Немачком у борби против Руса!!!”

Међу преко 30 000 Јефимовљевих цртежа многи су били посвећени хладном рату. Неки кажу да је начин како су Јефимов и други карикатуристи приказали Винстона Черчила допринео стварању популарне слике западног буржуја-империјалисте: прилично корпулентне особе која увек носи цигару у устима. Са друге стране, према Јефимовљевим речима, када је Черчил посетио Москву за време рата, Стаљин је британском премијеру поклонио колекцију Јефимовљевих цртежа.

„На рударски начин”. Хрушчов уништава хладни рат

У својим мемоарима Јефимов је записао да је урадио само неколико карикатура о совјетском послератном лидеру Никити Хрушчову и да оне нису биле критичне. „Није никакво чудо што су му се допале ове претерано пријатељски настројене карикатуре”, додао је Јефимов.

„Криза” се надвија над председником Харијем Труманом који пева: „У Америци је све у реду!”

Јефимову је додељена Стаљинова награда за серију карикатура под називом: „За снажан мир. Против подстрекача рата.” Цртежи су били усмерени против непријатеља Совјетског Савеза у хладном рату.

„'Не' нуклеарном лудилу!”

Јефимов се често присећао да је страх од нуклеарног конфликта за време хладног рата био веома реалан и присутан. „Знали смо да би нуклеарни рат значио уништење човечанства. Свака особа разуме да је смртна, али очекујемо да ће после наше смрти нешто остати: наша деца или наше дело. Мисао о томе да ништа неће остати иза нас неподношљива је за људски ум”, рекао је Јефимов који је доживео да види крај нуклеарне трке у наоружању између САД и СССР-а. Преминуо је 2008. године.

Прочитајте још! „Крокодилова” сатира: Како је СССР раскринкавао америчке „вредности”

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“