Борис Јефимов: Политички карикатуриста који је надживео и цара и Политбиро

Борис Јефимов је прву карикатуру објавио у царској Русији 1916. године. Рођен је под презименом Фридљанд, а променио га је за време Грађанског рата, када је живео у Кијеву, где је антисемитизам био распрострањен.

Почетком 20-их Јефимов се преселио у Москву, где је упознао највише совјетске званичнике као што су Николај Бухарин, одговорни уредник листа „Правда”, и Лав Троцки, који је био задужен за Црвену армију. Јефимов је касније рекао да је веома поштовао Троцког који је написао уводник за његову прву објављену колекцију карикатура.

До краја 20-их, међутим, Бухарин и Троцки су изгубили борбу за власт и Јосиф Стаљин их је прогласио „непријатељима народа”. Јефимов, који је радио за главни совјетски лист, сада је ове људе у немилости морао да приказује у негативном светлу, иако им се раније дивио. Касније је признао да их никада их не би тако приказао, да је имао још једну прилику да бира. Додао је да се плашио за своју породицу, јер би га вероватно ухапсили и убили да је тада одбио задатак.

То нису биле празне приче. Јефимовљев брат Михаил Кољцов, чувени совјетски новинар који је писао репортаже о Грађанском рату у Шпанији и био прототип за један лик у Хемингвејевом роману, оптужен је да ради за стране обавештајне службе и осуђен на смрт. „То зло, бесмислена смрт најближе особе, било је за мене катастрофа”, рекао је Јефимов у интервјуу скоро 60 година после трагичног догађаја.

Јефимовљев однос према Стаљину био је контроверзан. С једне стране, Стаљин је ухапсио Јефимовљевог брата, али, са друге стране, није нашкодио карикатуристи. „Када је Берија [шеф тајне службе] показао Стаљину парче папира са Јефимовљевим именом, он је рекао: 'Не дирајте га!' Стаљин је ценио Јефимова као карикатуристу”, каже уметников унук. Јефимов је совјетског лидера назвао „спонтаним феноменом на који се не могу применити појмови добра и зла”. Такође је рекао да је према совјетском вођи осећао поштовање чак и после хапшења његовог брата.

Јефимов је велики број карикатура нацртао за време Другог светског рата и прича се да су његови радови разбеснели Адолфа Хитлера. Јефимов је рекао да га је нацистички вођа ставио на посебан списак оних које треба пронаћи и обесити.

Јефимовљеви антифашистички цртежи су били изузетно популарни и деценијама је руски карикатуриста чувао писма која су му совјетски војници слали и захваљивали му се на његовом раду. За време рата је такође носио униформу и чин мајора.

Стаљин је 1947. године наложио Јефимову да направи карикатуре које су постале симбол почетка хладног рата. Требало је да говоре о америчким војним плановима да заузму положаје на Арктику како би се борили против потенцијалне совјетске претње. Јефимов је мислио да има неколико дана за овај посао, али у пола три ујутро телефон је зазвонио. Био је то Стаљин који је рекао да очекује да ће карикатуре бити завршене за два и по сата. Јефимов је морао да пожури. Завршио их је на време и Стаљину се допала финална верзија, али је променио наслов у „Ајзенхауер се брани”. Како се присећа карикатуриста, била је то сензација и у СССР-у и у иностранству. Према писању New York Times-а, о карикатури се у Америци говорило као о озбиљној вести.

Међу преко 30 000 Јефимовљевих цртежа многи су били посвећени хладном рату. Неки кажу да је начин како су Јефимов и други карикатуристи приказали Винстона Черчила допринео стварању популарне слике западног буржуја-империјалисте: прилично корпулентне особе која увек носи цигару у устима. Са друге стране, према Јефимовљевим речима, када је Черчил посетио Москву за време рата, Стаљин је британском премијеру поклонио колекцију Јефимовљевих цртежа.

У својим мемоарима Јефимов је записао да је урадио само неколико карикатура о совјетском послератном лидеру Никити Хрушчову и да оне нису биле критичне. „Није никакво чудо што су му се допале ове претерано пријатељски настројене карикатуре”, додао је Јефимов.

Јефимову је додељена Стаљинова награда за серију карикатура под називом: „За снажан мир. Против подстрекача рата.” Цртежи су били усмерени против непријатеља Совјетског Савеза у хладном рату.

Јефимов се често присећао да је страх од нуклеарног конфликта за време хладног рата био веома реалан и присутан. „Знали смо да би нуклеарни рат значио уништење човечанства. Свака особа разуме да је смртна, али очекујемо да ће после наше смрти нешто остати: наша деца или наше дело. Мисао о томе да ништа неће остати иза нас неподношљива је за људски ум”, рекао је Јефимов који је доживео да види крај нуклеарне трке у наоружању између САД и СССР-а. Преминуо је 2008. године.

Прочитајте још! „Крокодилова” сатира: Како је СССР раскринкавао америчке „вредности”