Међу многим врстама пропаганде током Првог светског рата постојала је једна потпуно лишена мржње, беса и ужаса ратног сукоба.
Владимир Табурин
Када су приказивали рат, неки уметници су одрасле замењивали децом. На тај начин је ужасан и суров конфликт постајао безопасна дечја игра.
Владимир Табурин
Деца на разгледницама била су приказана као војници. Она се боре против непријатеља, седе у рововима, чувају базу, пишу писма вољенима, лете у ратним авионима и плове ратним бродовима.
Владимир Табурин
На овим детињастим ратним разгледницама нема места за зло. Изгледа као да конфликт није ништа друго него игра у којој нико није повређен ни убијен.
Владимир Табурин
Румена невина дечица која су приказана на разгледницама немају ништа заједничко са суровим и сатиричним приказима непријатеља на обичним пропагандним плакатима из истог периода.
Владимир Табурин
Разгледнице су прављене са циљем да подигну морал и да људе наведу да верују да се победа може извојевати лако, уз врло мало крвопролића.
Владимир Табурин
Разгледнице су често праћене руским пословицама или само патриотским фразама као што су „Ако ратујете против Руса, плакаћете” или „Удримо непријатеља, браћо! Не губимо време!”
Владимир Табурин
Овакав приступ је, ипак, наишао на критику. Неки су сматрали да овакве разгледнице дају погрешан утисак о рату. Многи су заступали став да људи рат треба да виде какав он јесте и да треба да се суоче са реалношћу смрти и хаоса.
Владимир Табурин
Да се одрасли замене децом није била руска идеја. Сличне разгледнице су се шириле и по Немачком и Аустроугарском царству, као и код савезника.
Владимир Табурин
Мушкарци, првенствено војници, били су доста скептични према овим разгледницама. Женама су се, међутим, илустрације обично допадале, јер је било лакше гледати њих него бледе, крваве фотографије са бојног поља покривеног мртвим телима.
Владимир Табурин