Кад се Нева разгоропади: Највећа икада поплава у Санкт Петербургу забележена на фотографијама

Мочваре крај којих се Нева улива у Фински залив и нису најбоље место за град, али Петра I то није пуно бринуло. Мештани су међутим ове јесени доживели 310. поплаву у историји!

Становници Санкт Петербурга често по злу спомињу име оснивача овог града, Петра I. Сваки пут када дува ветар, пада киша, кад је хладно или кад Нева поплави град. 

Прекрасни северни град је овог септембра доживео своју 310. поплаву, саобраћај је био у потпуном колапсу, број саобраћајних несрећа је троцифрен, као и број оборених стабала. Ниво Неве је порастао до 179 см. 

А замислите сада ово: пре више од 90 година, 1924-те, ниво реке је достигао 369 см. 

Била је то друга највећа поплава у историји Санкт Петербурга, тада званог Лењинград, и прва највећа снимљена фотоапаратом. 

Вода је однела калдрму, а у неким деловима града кретање је било могуће само чамцима. Мештани су журили да спасу вредне музејске експонате.

Војне патроле су спречиле свеопшту пљачку. 

Санкт Петербург је никао 1703. године на мочварној територији. Али цара Петра Великог су канали Амстердама тако очарали да је желео по сваку цену да и Русија има сличан град. 

Временски услови су често лоши, улице, канали и небо су сиви... Депресивни, туробни ликови Достојевског су могли да оживе само у овом граду.  

Највећу у историји поплаву Санкт Петербуг је доживео 1824. када се ниво воде подигао до 410 см. Несрећа је однела много живота, и описана је у Пушкиновој поеми „Бронзани коњаник“. 

Нева је тада односила и мостове и читава гробља: сандуци давно сахрањених покојника су пливали улицама. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“