Руководилац истраживачког тима Харун Оздаш нагласио је да су остаци пронађени на дубини од 65 метара, преносе руски медији писање турског листа Дејли сабах.
„Пронашли смо око 30 артефаката, међу којима су топови, топовска ђулад, оружје, кухињски прибор, разни делови бродске опреме“, рекао је турски археолог.
На топу тешком 2,5 тоне и дугом скоро три метра налази се грб са двоглавим орлом и ћирилични натписи. Грб је пронађен и на топовском ђулету, навео је Оздаш. Он је додао да се натписи у овом тренутку дешифрују.
Сви предмети били су разбацани на површини од око 200 квадратних метара.
Дрвени брод чије је дно обложено бакром заправо још увек није идентификован. Професори са Измирског универзитета, као и стручњаци из Одељења за археологију Министарства културе и туризма Турске, ангажовани на терену, верују да је реч о броду који је учествовао у бици код Чесме, вођеној у Руско-турском рату (1768-1774), једној од највећих из ере флоте једрењака. У тој бици руски бродови иако их је било мање спектакуларно су поразили турску флоту.
Овакав проналазак до кога се дошло применом роботизованог подводног система није усамљен, подсећају руски медији, британски научници открили су у Црном мору неоштећен старогрчки брод који је на дну провео преко 2400 година.
Подсећања ради недавно је на рту Тарханкут на Криму пронађен брод изграђен пре једног века за који се претпоставља да је поринут 1920. године и да се звао „Четврти“. А на параброду „Генерал Коцебу“ који је потонуо у 19. веку пролетос је у потпалубљу пронађено десет сликарских радова. Верује се да се међу њима налазе платна чувеног руског сликара Ивана Ајвазовског.