Руска пешадија у Првом светском рату
George H. Mewes/часопис "National Geographic Magazine", 1917Русија заслужује поштовање због „херојске борбе и огромних губитака” које је претрпела у јесен 1914. године, без чега победе над Немачком можда не би ни било, написао је у чланку за портал Atlantico француски историчар Едуар Јусон. Он је критиковао Емануела Макрона који је уочи обележавања 100-годишњице завршетка Првог светског рата „Русију прогласио за непријатеља”.
Јусон је скренуо пажњу на то да је Макрон приликом посете граду Вердену, где се догодила једна од најкрвавијих битака у Првом светском рату, изјавио да је неопходно формирати „праву европску војску” која треба да се одупре Русији, Кини и САД. Историчар је подсетио да су француске власти обећале да ће све догађаји у вези са обележавањем 100-годишњице посветити теми мира.
Француски историчар је изразио чуђење како је Макрон изабрао време и место да Русију прогласи за „непријатеља”. Ма какве замерке неко имао према савременој Русији, свет треба да се сети шта зближава земље, наводи се у чланку.
Руска војска, наставио је Јусон, заслужује поштовање због „херојске борбе и огромних губитака” у јесен 1914. године, без којих победе над Немачком можда не би ни било. „Да ли је дошло време да се са поштовањем сетимо 1,8 милиона убијених руских војника?” – пита се историчар. Он предлаже да се политика остави по страни и да људи помисле на земљу и народ који су у прошлом веку два пута спасли цео свет.
Француски историчар истиче да је Русија „штитећи слободу Европе” изгубила 5 милиона људи, како војника, тако и цивила, током Првог светског рата и преко 27 милиона у Другом светском рату.
Јусон је додао да ниједан немачки канцелар од времена распада СССР-а није начинио корак помирења према Русији, а да су Немачка и Француска више пута чиниле између себе такве гестове у време манифестација посвећених рату.
Осим тога, француски историчар је изнео критику Макроновог предлога о стварању независног система безбедности у Европи. „Како се без договора са Русијом може озбиљно разматрати питање успостављања равнотеже између европског континента и Азије?” – пита се аутор.
Ако Европа жели мирну будућност, треба да се супротстави идеји „европске одбране”, која је усмерена како против САД, тако и против Русије, закључује историчар.
Иначе, састанак између председника Русије и САД Владимира Путина и Доналда Трампа у Паризу није одржан због Макрона који је проценио да ће руско-амерички самит бацити у засенак манифестације посвећене стогодишњици завршетка Првог светског рата.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу